ДУХОВНОЕ ДУХОВНЫМ

¤rast‹w

¤rast‹w х дор = ¤rast®w.

¤rast®w

¤rast®w, дор ¤rast‹w, oи хLuc тж І)
1) горячо любящий, влюбленный (tinow Eur, Arph);
2) любитель, ревнитель, почитатель, поклонник, приверженец (tinow Her, Soph, Eur, Arst, Plut; perЫ ti и ¤pЫ tini Plat): ¤rast®w turannЫdow Her жаждущий стать тиранном; ¤rast®w pragm‹tvn Arph сутяга; toи poneЭn ¤rastaЫ Arph трудолюбивые люди, труженики.
¤rastaЫ (1) любовники (1)
¤rastЊw (1) любовниками (1)
¤rastЗn (3) любовниками (2) , любовников (1)

¤rastсw

¤rastсw 3 Plat, Luc, Plut = ¤ratсw.

Словарное определение для ¤ratсw:
¤ratсw 3 [adj. verb. к ¤r‹v] прелестный, милый, приятный (dЗra ѓAfrodЫthw Hom; ¦rga ЋnyrЕpvn Hes; paЭw, аvn fсbai Pind; molpaЫ Eur; мmnoi Arph; ђnyow Anth): fuЇn ¤ratсw Hes прекрасной наружности.

¤raun‹v

¤raun‹v NT vl = ¤reun‹v.

¤r‹v

¤r‹v (impf іrvn) редко Hom, Sappho, Theocr, med.
1) страстно любить, быть влюбленным (t°w gunaikсw tinow Her; oйk ¤r˜ patЇr yugatrсw Xen; prсw tina Arst): ¤r‹v kaЬ ¤piyumeЭn Plat пылать страстной любовью; ¤r‹v ¦rvta Eur, Luc; пламенеть любовью; х ¤rЗn Pind, Plut влюбленный, любящий; х ¤rЕmenow Plat, Arst; возлюбленный;
2) горячо любить (oй mсnon fileЭsyai, ЋllЊ kaЬ ¤rЌsyai кpс tinow Xen);
3) стремиться, страстно желать (m‹xhw Aesch; patrЫdow Eur; yaneЭn Soph): ¤r‹v Ћmhx‹nvn Soph или tЗn Ћdun‹tvn Arst хотеть невозможного.
±r‹syh (1) горячо полюбил (1)

¤rg‹zomai

¤rg‹zomai (impf eЮrgazсmhn, fut ¤rg‹somai, aor eЮrgas‹mhn, pf eаrgasmai ион ¦rgasmai; pass: aor eЮrg‹syhn, fut ¤rgasy®somai)
1) работать, трудиться (¤n gnafeЫД Lys; prтw tтn lжxnon Arst): Ћn‹gkъ ¤rg‹zomai Hom заниматься принудительным трудом, те быть обращенным в рабство; ¤rg‹zomai ¤n toЭw ¦rgoiw Dem работать в рудниках;
2) обрабатывать, обделывать (xrusсn Hom; jжla kaЬ lЫyouw Xen; х eЮrgasmЎnow sЫdhrow Arst);
3) (тж ¤rg‹zomai g°n Thuc, Xen или ¤rg‹zomai Ћgroжw Xen, Plut) возделывать землю, пахать (xalkТ Hes; metЊ tЗn oЮketЗn Plut);
4) разрабатывать, эксплуатировать (tЊ perЬ LudЫan mЎtalla Arst);
5) (о пчелах) вырабатывать (tтn khrсn Arst);
6) производить, изготовлять (ЏmajЫdaw Arph);
7) образовывать, выделять (І eЮrgasmЎnh yermсthw Arst);
8) перерабатывать, переваривать (tЇn trof®n Arst);
9) строить, возводить (tт teЭxow Her; oЮkЫaw Plat; oЮkodсmhma diЊ taxЎvn eЮrgasmЎnon Thuc);
10) вызывать, возбуждать, (fyсnon, фrg®n Arst);
11) создавать, ваять (Ћg‹lmata Pind; Ћndri‹ntaw Xen; eЮkсnaw Plat);
12) сочинять, слагать (мmnouw Pind);
13) делать, творить, выполнять, совершать (klutЊ ¦rga Hom; deinЊ kaЬ Ћseb® Plat; aЮsxrтn ¦rgon Plut): ¤rg‹zomai tЫ tina Her, Thuc, Soph, Plat, реже tЫ tini Eur, Arph делать чтол кому-л.; perЬ ЋnyrЕpouw ђdikon mhdўn ¤rg‹zomai Plat не совершать ничего несправедливого по отношению к людям; pollЊ kaЬ kalЊ tЇn „Ell‹da ¤rg‹zomai Plat много прекрасного совершить для Эллады; aаsxista ¤rg‹zomai tina Arph постыднейшим образом поступить с кемл; tт xr°ma ¤rg‹zetai Arph дело (уже) делается, те не терпит отлагательства; tЊ ¤rgasmЎna Eur, Her дела, деяния, поступки; jhrтn ¤rg‹zomai tina Luc иссушать когол;
14) осуществлять, развивать (Ћret®n Isocr);
15) причинять, доставлять (phmon‹w Soph; pсyon tinЫ Dem);
16) заниматься, промышлять (tЊw ¤rgasЫaw tin‹w Plat, Arst): ¤rg‹zomai glauk®n Hes (sc y‹lassan) заниматься морским промыслом (те морской торговлей или рыболовством);
17) зарабатывать, наживать (xr®mata Her; Ћrgжrion Plat);
18) вести торговлю, торговать (¤n t» Ћgor˜ Dem; sЕmati Dem или Ћpт toи sЕmatow Polyb): ¤rg‹zomai katЊ y‹lassan Dem вести морскую торговлю; oЯ ¤rgazсmenoi Dem торговцы, купцы.

¤rgaleЭon

¤rgaleЭon, ион ¤rgal®уon tс орудие, средство производства Her, Thuc, Plat, Plut

¤rgasЫa

¤rgasЫa, ион ¤rgasЫh І
1) работа, труд: ¤rgasЫa tЗn texnЗn Plat профессиональный труд; І perЬ tЇn y‹lattan Plat и katЊ y‹lattan ¤rgasЫa Dem мореплавание, преимущ морская торговля; tЊw ¤n кpaЫyrД ¤rgasЫaw ¤rg‹zesyai Xen трудиться под открытым небом;
2) обработка (sid®rou Her; ¤rЫvn Plat);
3) возделывание (g°w Arph);
4) разработка, эксплуатация (tЗn met‹llvn Thuc);
5) переработка, переваривание (trof°w Arst);
6) выработка, изготовление, производство (ЯmatЫvn, кpodhm‹tvn Plat; tЗn sitЫvn Arst);
7) возбуждение, причинение (t°w Іdon°w Plat);
8) сооружение, возведение, постройка (teixЗn Thuc; oЮkЫaw Plat);
9) занятие, ремесло, промысел (¤rgasЫai misyarnikaЫ Arst): ¤rgasЫa t°w trapЎzhw Dem банковское дело, ремесло менялы; kat ¤rgasЫhn Her в целях ремесла (лат ut quaestum corporis faciat);
10) зарабатывание, стяжание, приобретение (xrhm‹tvn Arst): ¤rgasЫaw §neka Dem для наживы;
11) произведение, изделие (xerтw ¤rgasЫai Pind): І tetr‹gvnow ¤rgasЫa Thuc = Ґrm°w;
12) доход (aЯ ¤k t°w yal‹sshw ¤rgasЫai Polyb; І Ћpт met‹llvn ¤rgasЫa Plut).

Словарное определение для Ґrm°w:
Ґrm°w, тж „Erm°w, oи х герма (невысокая четырехгранная колонна с головой Гермеса, реже другого божества; ҐrmaЭ устанавливалась на улицах, площадях, перекрестках и тп ҐrmaЭ lЫyinoi Thuc): ¤n tТ lЫyД Ґrm°w Arst в камне (содержится) изображение Гермеса, те в материи форма.
¤rgasЫa (2) занятие (2)
¤rgasЫ& (2) делом (1) , труде (1)
¤rgasЫai (2) труды (2)
¤rgasЫan (7) дело (2) , заработок (2) , нарабатывание (1) , делу (2)
¤rgasЫaw (3) заработка (3)

¤rg‹simow

¤rg‹simow 2
1) удобный для возделывания (xvrЫa Plat, Arst);
2) поддающийся обработке, строительный (lЫyoi Plut);
3) податливый (fжsiw Plut).

¤rg‹thw

I ¤rg‹thw adj m
1) деятельный, энергичный (strathgсw Xen);
2) работящий, трудолюбивый (Ћn®r Dem);
3) рабочий, трудящийся (leЕw Arph; boиw Plut).
II ¤rg‹thw х
1) рабочий, ремесленник, мастер: ¤rg‹thw lЫyvn Luc каменотес; ¤rg‹thw tЗn ¤n polЎmД Xen отличный воин; ¤rg‹thw tЗn kalЗn kaЬ semnЗn Xen творец прекрасных и славных дел;
2) (тж ¤rg‹thw g°w Her, Plut и perЬ tЇn gevrgЫan Dem) земледелец, пахарь Soph, Eur, Xen

¤rgЎv

іrghsen (1) остановилось (1)

¤rgodivkt®w

¦rgon

¦rgon
1) дело, труд, работа: ¤pЬ ¦rga trapЎsyai Hom приняться за дело, за работу; pleЫonow ¦rgou ¤stЫn Plat это требует большого труда, это трудно;
2) (воз)действие (oаnou Arst);
3) деятельность, функция (фfyalmoи Arst);
4) дело, долг, обязанность (Ћgayoи polЫtou Plat; toи ђrxontow kaЬ tЗn ЋrxomЎnvn Arst; ЋndrЗn tсd ¤stЬn ¦rgon Aesch): ¦rgon ¤stЬ toЭw prvtost‹taiw yarrжnein toзw ҐpomЎnouw Xen обязанностью передовых бойцов является ободрять тех, кто следует (за ними); ¤mтn tсd ¦rgon krЭnai Aesch, рассудить мое дело;
5) надобность, необходимость, нужда: ¤ntaиya pollhw fulak°w ¦rgon (sc ¤stЫn) Plat здесь нужна большая бдительность; oйdўn ¦rgon taиta yrhneЭsyai m‹thn Soph незачем предаваться этим бесплодным жалобам; Лste ¤pЎdrhw mЇ eдnai ¦rgon t» strati» Her а потому осада (Милета) с помощью войска была бесполезна; sivp°w oйdўn ¦rgon ¤n kakoЭw Eur молчанием горю не поможешь; makrЗn oйdўn lсgvn tсde toпrgon Soph не нужно многих слов;
6) забота, хлопоты, беспокойство (daitтw ¦rga Hom): ¦rgon ¦xein Xen брать на себя труд, заботиться (насчет чегол); ¦rgon (¤stЫn) Xen, Arst, Plut; нелегко, хлопотно, трудно; ¦rga parЎxein tinЫ Arph причинять кому-л. хлопоты;
7) дело, деяние, подвиг (¦rga polem®уa, m‹xhw Hom и tЊ strativtikЊ ¦rga Plut): Юsxжow te kaЬ t‹xouw ¦rga Xen дела, (требующие) силы и быстроты;
8) осуществление, выполнение (eЮw ¦rgon ¤jagageЭn tт prсblhma Plut): tт mўn ¤nyжmhma xarЫen ¤dсkei eдnai, tт d ¦rgon Ћdжnaton Xen замысел показался остроумным, но выполнение его невозможным; lсgoisin eаt ¦rgoisin Soph словами или делами; dun‹mei kaЬ ¦rgД Arst в возможности и в действительности; xvreЭn prтw ¦rgon Soph приступать к исполнению;
9) сражение, битва, бой (¤n tТ ¦rgД Thuc): ¦rgou ¦xesyai Thuc вступать в бой; krateЭn ¦rgon Pind выигрывать сражение;
10) пашня, нива (pЫona ¦rga Hom): minжyein ¦rga ЋnyrЕpvn Hom разорять возделанные людьми поля; oг ЋmfЬ Titar®sion ¦rg ¤nЎmonto Hom возделывавшие поля по берегам Титаресия;
11) владение, достояние (patrЕуa ¦rga Hom): ¦rgon ЋЎjein Hom приумножить достояние;
12) женская работа, рукоделье (Ћmжmona ¦rga Hom): ¦rga ¤rg‹zesyai Hom заниматься рукодельем;
13) ремесло, промысел, занятие: yal‹ssia ¦rga Hom морской промысел, те мореплавание или рыболовство; ¦rga g‹moio Hom брачные дела, устройство браков; ¦rga Ћrgжreia Xen серебряные рудники или добывание серебряной руды;
14) произведение, творение, изделие (¦rga gunaikЗn SidonЫvn Hom; tЗn texnitЗn Arst): kteinсmenow кmЎteron ¦rgon eЮmЫ Plut если я буду убит, это (будет) дело ваших рук;
15) предмет, вещь: lЕtinon ¦rgon Theocr вещь из (древесины) лотоса;
16) сооружение, приспособление (¦rga kaЬ mhxanaЫ Polyb);
17) дело, вопрос, обстоятельство: pЌn ¦rgon кpeЫkein tinЫ Hom уступать (повиноваться) кому-л. во всем; чpvw ¦stai t‹de ¦rga Hom к чему приведут эти дела, те как сложатся обстоятельства; sз d oиn ђkoue toпrgon Soph послушай же, в чем дело; tЊ ¦rga t»w paideЫaw Arst вопросы воспитания;
18) событие, происшествие, факт (mЎmnhmai tсde ¦rgon ¤gЕ Hom);
19) прибыль, доход: tт ЋrxaЭon kaЬ tт ¦rgon Dem капитал и проценты.
¦rga (164) дела&#769 (138) , делам (15) , дел (6) , делах (1) , труды (1) , дела (1) , [на] дела&#769 (1) , деле (1)
¦rgoiw (32) делами (3) , делам (4) , делах (20) , [с] делами (2) , дела&#769 (3)
¦rgon (113) Дело (1) , дело (94) , де&#769ла (5) , делу (5) , делом (7) , Делом (1)
¦rgou (9) дело (3) , работы (2) , де&#769ла (4)
¦rgД (18) деле (11) , де&#769ла (1) , делом (3) , делу (2) , дело (1)
¦rgvn (62) дел (55) , Дел (1) , дела&#769 (4) , делам (1) , делах (1)

¤reyЫzv

¤reyЫzv, дор ¤reyЫsdv (fut ¤reyЫsv и ¤reyiЗ)
1) раздражать (tinЊ kertomЫoiw ¤pЎessi Hom; oЯ nom‹dew ¤reyisyЎntew кpт DareЫou Her);
2) дразнить, беспокоить (kжnaw t ђndraw Hom sfhki‹n Arph; tтn цfin Arst; tтn polЎmion Plut);
3) сердить, возмущать (Moжsaw Soph);
4) возбуждать, волновать (frЎnaw Aesch; tЇn geиsin фsmaЭw Plut);
5) приводить в движение (xoroжw Eur): pneиma ±reyismЎnon Eur ускоренное (от быстрой ходьбы) дыхание, одышка;
6) вызывать, разжигать (tт fonikтn kaЬ yhriЗdew Plut): ¤reyЫzv tin‹ Hom разжигать чье-л. любопытство;
7) раздувать (fЎcalow ¤reyizсmenow =ipЫdi Arph);
8) растравлять, бередить (§lkow ±reyismЎnon Polyb);
9) манить, звать (kr®nh ¤reyЫzei Anacr).

¤rЎyisma

¤rЎyisma, atow tс побудительное средство, возбуждение: xorЗn ¤reyЫsmata Arph взаимное перекликание или перепляс хоров.

¤reyismсw

¤reyistЇw

¤reЫdv

¤reЫdv (эп impf ¦reidon; aor іreisa; pass: pf ¤r®reismai и іreismai, ppf. ±rhreЫmhn)
1) упирать (ЋspЫda ¤pЬ pжrgД Hom; ti prтw tЇn g°n Plat, Polyb и ¤pЬ g°w Plat);
2) med-pass. опираться (¦gxei, ¤pЬ melЫhw, xeirЬ gaЫhw Hom; b‹ktrД Eur);
3) med-pass. упираться (toЭw prosyЫoiw skЎlesi Plut): toЭsi goжnasi ¤rhreismЎnow Hom коленопреклоненный;
4) напрягать: loipтn ¦reide tЊn gnЕman Theocr подумай об остальном;
5) med-pass. напрягаться: mhkЎt ¤reЫdesyon Hom не напрягайтесь больше, те прекратите борьбу;
6) подпирать, поддерживать (Кmoin ti Aesch);
7) укреплять, устанавливать, ставить (lЫyon ¤pЬ toЫxД, vl toЫxv Theocr): lЌe ¤rhrЎdatai dжo Hom (с обеих сторон) врыты два камня;
8) (в качестве залога или ставки) ставить (eлboton Ћmnсn Theocr);
9) сажать, усаживать (tinЊ eЬw §dran Eur);
10) приставлять, прикладывать, прислонять (dсru prтw teЭxow Hom; kefalЇn prтw tЇn g°n Arst): yrсnoi perЬ toЭxon ¤rhrЎdato Hom седалища были расставлены вдоль стены;
11) прижимать (prтw stЎrna tin‹ Eur): Ћll®lъsin ¤reЫdesyai Hom сбиваться в кучу; ¤reЫdv pleurтn ЋmfidЎjion Soph охватить с обеих сторон, те (крепко) обнять; ЋspЬw ђr ЋspЫd ¦reide, kсruw kсrun, ЋnЎra d Ћn®r Hom щит примыкал к щиту, шлем к шлему, человек к человеку; ¦reide, mЇ paжsaio ¤syЫvn! Arph нажимай, ешь без устали!;
12) вкладывать, класть (tinЊ ¤w xeЭr‹w tinow Theocr);
13) напирать, надвигаться, устремляться (nЎfow ¤pЬ tЇn g°n ¤reЭsan Plut): nсsow ¤reЫdei Aesch болезнь угрожает;
14) (яростно) обрушиваться, нападать (belЎessin Hom; kat‹ tinow и eаw tina Arph): nauagЫaiw, ¤reidсmenow Pind терпящий кораблекрушение;
15) pass падать: мptiow oлdei ¤reЫsyh Hom он навзничь повалился на землю; oлdeу sfЬn xaЭtai ¤rhrЎdatai Hom гривы у них (коней) ниспадали на землю;
16) втыкать, вонзать (ђgkuran xyonЫ Pind; pleuraЭw ¦gxon Soph): ¦gxow diЊ yЕrhxow ±r®reisto Hom копье пробило броню;
17) протыкать, пронзать (tсjД tin‹ Pind);
18) погружать (tтn pсda eЮw phlсn Plat);
19) устремлять, вперять (цmma eЮw g°n Eur);
20) наносить (ЋntaЫan plhg®n Eur);
21) выталкивать из себя, произносить единым духом (хrmayoзw melЗn tЎttaraw Arph): ¦pow prтw ¦pow ¤reЫdesyai Arph осыпать друг друга (бранными) словами.

¤reiktсw

¤riktЊ (1) растолчённых (1)

¤reoиw

¤reoиw, Ќ, oиn шерстяной (¤sy®w Plat).
¤reoЭw (2) шерстях (1) , шерсти (1)
¤reoи (1) шерстяной (1)
¤reТ (1) шерстяной (1)

¤reжgomai

¤reжgomai
1) изрыгать, извергать (fсnon aбmatow Hom): ¤reжgeto oЮnobareЫvn Hom (Киклопа) вырвало, так как он перегрузился вином; ±усnew boсvsin ¤reugomЎnhw Џlтw ¦jv Hom берега оглашаются шумом (от) извергающегося наружу моря, те от набегающих волн;
2) извергаться (tЌw Aаtnaw ¤reжgontai purтw pagaЫ Pind);
3) (только в aor2 іrugon) взреветь (іrugen Йw чte taиrow Hom; bayзw іruge laimсw Theocr).

¤reun‹v

¤reun‹v
1) искать: ¤reun‹v teжxea katЊ muxтn yal‹moio Hom искать оружия в глубине комнаты; ¤reunЗn eкr®seiw Pind ища найдешь;
2) разыскивать, выслеживать (аxnia ¤reunЗntew kжnew Hom; kakoжrgouw Xen): met аxni‹ tinow ¤reun‹v Hom отыскивать когол по следам;
3) расследовать, узнавать (zhteЭn kaЬ ¤reun‹v ti Plat, Dem; med pЌsan p‹ntъ fжsin Plat);
4) выпытывать, спрашивать (pikrЊn f‹tin Eur): ¤reun‹v tЇn sofЇn eйboulЫan Aesch следовать велениям благоразумия;
5) стараться, пытаться (poieЭn ti Theocr).

¤reжsomai

¦rhma

I ¦rhma t‹ = 5f0000>¤r°ma.
#II ¦rhma adv в одиночестве (leleimmЎnow ¦rhma klaЫv Eur).

Словарное определение для ¤r°ma:
¤r°ma t‹
1) пустынные места, безлюдье (t°w Libжhw Her);
2) пустыри (t°w pсlevw Thuc).
¦rhma (6) запустения (3) , пустынные места (1) , пустыни (2)

¤rhmЫa

¤rhmЫa І
1) пустынное место, пустыня (eЮw ¤rhmЫaw ЋpoxvreЭn Arst; ЋoЫkhtow ¤rhmЫa Plut): ¤rhmЫa diЊ tЇn c‹mmon Her песчаная пустыня;
2) степь (SkuyЗn Arph);
3) одиночество, уединение (¤rhmЫa kaЬ ЋfilЫa Arst): ¤rhmЫan ђgein или ¦xein и ¤rhmЫaw tuxeЭn Eur жить в одиночестве, быть одиноким;
4) покинутость: oЯ di ¤rhmЫan ђlloiw prosiсntew Thuc те, которые будучи оставлены (одними союзниками), обращаются к другим;
5) лишенность, отсутствие, недостаток (fЫlvn Xen; чplvn Plut): brotЗn ¤rhmЫai Eur безлюдные места; ¤rhmЫ& ЋndrЗn Thuc из-за недостатка в людях; ¤n t» lжxnvn ¤rhmЫ& Arph куда не проникает ни один луч света; І ¤rhmЫa tЗn kvlusсntvn Dem отсутствие таких, которые помешали бы; di ¤rhmЫaw polemЫvn poreжesyai Xen продвигаться, не встречая противника; kakЗn ¤rhmЫa Eur избавление от зол; ¤rhmЫa noи Plut неразумие, безрассудство;
6) опустошение, разорение: naoзw doиnai ¤rhmЫ& Eur разорить храмы.
¤rhmЫ& (4) пустыне (2) , опустошением (1) , опустошение (1)
¤rhmЫaiw (1) пустыням (1)
¤rhmЫaw (1) пустыне (1)

¦rhmon

¦rhmon adv (словно) в пустоту: ¦rhmon ¤mblЎpein Arph смотреть как бы в пустоту, те словно невидящими глазами.
¦rhmon (66) пустыню (42) , пустынное (6) , пустыней (6) , пустыни (2) , пустыне (7) , пустыня (1) , пустынную (2)

¤rhmсomai

¤r°mow

I ¤r°mow 2 и 3, атт тж ¦rhmow 2
1) пустынный, безлюдный (n°sow Hom; p‹gow Aesch; lim®n Thuc): х ЋgЖn oрtow ¤rhmсterow gegЎnhtai µ ¤gЖ prosedсkvn Lys в этом процессе оказалось меньше участников, чем я предполагал;
2) покинутый, брошенный (¤r°mow kђfilow Ћn®r Soph): tЊ ¤r°ma (sc prсbata) fobeЭtai Hom брошенные (пастухом овцы) разбегаются; ¤r°mow pl‹now Soph одинокое скитание;
3) (о животных) одиноко живущий (не стаями) (цrniyew Plut);
4) лишенный, не имеющий (summ‹xvn Her, Plut; patrтw kaЬ mhtrсw Plat; p‹ntvn Plut): ¤r°mow prтw fЫlvn Soph лишенный друзей, без друзей; ЋndrЗn kakЗn ¦rhmon tЇn pсlin poieЭn Plat избавить государство от дурных людей;
5) юр. не имеющий наследников, выморочный (kl°roi Isae);
6) юр. решаемый в отсутствие обвиняемого или ответчика, заочный (dЫkh Dem; katadЫkh Plut): ¤r®mъ dЫkъ y‹naton katagignЕskein tinсw Thuc заочно вынести кому-л. смертный приговор.
II ¤r°mow, атт тж ¦rhmow І (sc xЕra) пустыня, безлюдная местность Her etc.
III ¤r°mow І (sc dЫkh, graf® или dЫaita) юр. судебное разбирательство или приговор в отсутствии обвиняемого или ответчика, заочное решение Lys, Dem
¦rhm‹ (1) запустения (1)
¦rhmoi (4) пустыни (3) , пустынные (1)
¤r®moiw (3) пустынных (2) , пустынях (1)
¦rhmow (20) пустой (9) , пустынна (4) , пустыня (7)
…Erhmow (1) Пустыня (1)
…Erhmсw (2) Пустынное (2)
¦rhmсw (1) безлюдная (1)
¤r®mou (34) пустыни (27) , [у] одинокой (1) , пустыню (5) , пустыне (1)
¤r®mouw (8) пустыни (4) , пустынями (2) , лишённых (1) , пустые (1)
¤r®mД (100) пустыне (97) , пустынном (1) , пустыней (1) , пустынной (1)

¤rhmсv

¤rhmсv
1) опустошать, разорять (Яer‹ Thuc; І Kr®th ¤rhmvyeЭsa Her): pсleiw lhfyeЭsai ±rhmЕyhsan Thuc взятые города были разорены;
2) лишать (tin‹ или ti tinow Eur, Plut и tin‹ ti Pind): ¤rhmсv naubatЗn ¤retm‹ Eur лишить весла гребцов, те перебить гребцов; tЊ ¤rhmoжmena fulak°w Xen оставленное без охраны;
3) оставлять, покидать (Surakoжsaw Thuc; t‹jin Aesch): ¤rhmvyeЬw summ‹xvn Her оставшийся без союзников; ¤rhmЗsai p‹ntaw toзw oЮkeЫouw tсpouw Plat удалиться (быть изгнанным) из всех родных мест; oЯ цnoi ¤rhmvyЎntew toи хmЫlou Her ослы, оставшиеся одни после ухода войск;
4) освобождать, избавлять (ђlsow lЎontow Eur; ѓAsЫan PersikЗn чplvn Plut).

¤r®mvsiw

¤r®mvsiw, evw І опустошение: bdЎlugma t°w ¤rhmЕsevw NT мерзость запустения.

¤rЫzv

¤rЫzv (эп impf iter. ¤rЫzeskon, aor1 іrisa и эп ¦ris(s)a) тж med.
1) спорить, ссориться (tinЫ Hom; prсw tina Pind, Her, Plat; tinЬ perЫ tinow Xen, Plut): ¤rЫzv prтw pЌn tт legсmenon Her оспаривать все, что ни говорится; ЋmfisbhteЭn mЎn, ¤rЫzv dў m® Plat спорить, но не ссориться;
2) соревноваться, состязаться (ti Hes, perЫ tinow Hom, Xen и ЋmfЫ tini Pind; tinЬ drhstosжnъ, Ћll®loiуn xersЬ max®sasyai Hom): ЋndrЗn tЫw moi ¤rЫssetai kt®masin Hom кое-кто из людей поспорит со мной в богатстве; potЫ tina ¦rin ¤rЫzv Theocr вступать в соревнование с кемл

¤riyeЫa

¤riyeЫa І происки, раздоры, интриги Arst, NT.

¤riyeжomai

¤riyeжomai добиваться любыми средствами политического успеха, пускать в ход всяческие махинации, интриговать: oЯ ¤riyeuсmenoi Arst домогающиеся политической карьеры интриганы.

¦riyow

¦riyow х, І наемный работник, поденщик (жнец, косарь и пр.) Hom; f тж пряха, ткачиха Hes, Dem, Theocr; перен gastrтw ¦riyow HH ventris famulus = crepitus.

¦rion

¦rion, эпион eаrion tс [demin. к ¦row] (преимущ pl, incrasi tђria) шерсть Arst, Plut: xitЖn oлlvn ¤rЫvn Arph хитон из мягкой шерсти; eаria tЊ Ћpт jжlvn Her древесная шерсть, те хлопок.

Словарное определение для ¦row:
¦row (acc. ¦ron, dat. ¦rД) эп-поэт. Hom, Luc = ¦rvw.

¦riw

¦riw, idow І (acc. in и ida)
1) схватка, борьба, бой: ¦riw ptolЎmoio Hom и ¦riw m‹xhw Xen вооруженная схватка; ¦ridi или ¤j ¦ridow m‹xesyai, тж ¦rida jun‹gein …Arhow Hom вступить в бой, начать сражение;
2) ссора, спор, раздор, вражда (¦rin sumb‹llein tinЫ Eur): eЮw ¦rin ¤mpЫptein или ЋfikneЭsyai Eur и ¤lyeЭn Arph начать спор, ввязаться в ссору; kat ¦rin Plat в порядке спора, через раздоры; ¤n poll» prтw Ћll®louw ¦ridi eдnai Thuc сильно враждовать между собой;
3) соперничество, состязание: ¦riw ¦rgoio Hom соревнование в труде; ¦riw xersЫ Hom состязание в силе рук; kat ¦rin tЇn ѓAyhnaЫvn Her из-за соперничества с афинянами; tinЊw eЮw ¦rin sumb‹llein Xen возбудить соревнование между кемл

¤rЫfion

¤rЫfion козленочек NT.

¦rifow

¦rifow х (incrasi Лrifow) козленок (¦rifoЫ te kaЬ ђrnew Hom); pl oЯ …Erifoi Theocr, Anth Козлята (три небольших звезды, в созвездии Возничего, восхождение которых 6-го октября считалось предвестником бурь).

§rma

I §rma, atow tс
1) подпора, стойка: §rmata nhЗn Hom подпоры для (вытащенных на сушу) судов;
2) столб: Ћfet®rion §rma Anth стартовый столб (на ристалищах);
3) перен устой, опора, столп, основание (pсlhow Hom, Plat; politeЫaw Plut): §rmata tЗn yemelЫvn Diod капитальные стены;
4) досл основание, причина, перен источник: Юсw, §rma фdun‹vn Hom стрела, причина страданий;
5) балласт, груз Arph, Plut: lЫyon §rma fЎrein Arst нести для устойчивости камень;
6) бремя, плод чрева: laboиsa §rma dЭon Aesch (Ио), понесшая божественный плод (от Зевса);
7) утес, подводная скала Aesch, Her, Plat, Plut: perЬ §rma tЇn naиn perib‹llein Thuc направить корабль (наскочить) на подводный камень;
8) холм, курган (§rma tumbсxvston Soph vl ¦rgma).
II §rma, atow tс (только в pl §rmata) серьга Hom
Erma (1) Ермы (1)

Erman

„Ermaw

„Ermaw дор = „Erm°w I.

ҐrmhneЫa

ҐrmhneЫa І
1) словесное выражение мыслей, умение изъясняться (diЊ t°w фnomasЫaw Arst): tт ҐrmhneЫan doиnai Xen наделить даром речи; xr°syai t» glЕssъ prтw ҐrmhneЫan Arst обладать членораздельной речью;
2) разъяснение, объяснение, истолкование, раскрытие смысла (t°w diaforсthtow Plat; ҐrmhneЫan poieЭn Arst).

Ґrmhneut®w

Ґrmhneut®w, oи х Plat = Ґrmhneжw 1.

Словарное определение для Ґrmhneжw:
Ґrmhneжw, Ўvw х
1) истолкователь (tЗn nсmvn Plat): Ґrmhneжw tЗn yeЗn Plat истолкователь (воли) богов; ҐrmhnЎvw deЭsyai Aesch нуждаться в пояснениях, те говорить бессвязные слова;
2) переводчик Her, Xen, Plut.

Ґrmhneжv

Ґrmhneжv
1) разъяснять, объяснять, растолковывать (ti Xen, Arst): gnЗnai tЊ dЎonta kaЬ Ґrmhneиsai taиta Thuc знать, что следует делать, и (уметь) разъяснить это (другим); Ґrm®neuЎ moi Soph (рас)скажи мне;
2) толковать, комментировать, разбирать: tЊ tЗn poihtЗn Ґrmhneжv Plat истолковывать творения поэтов;
3) переводить (на другой язык) (¦leje mўn JenofЗn, Іrm®neue dў TimhsЫyeow Xen);
4) med сообщать, уведомлять (ti prсw tina Plat).

„Erm°w

I „Erm°w, ou х Гермес (сын Зевса и Майи, родившийся в пещере горы Kull®nh отсюда его эпитет Kull®niow; посланец и вестник богов, исполняющий их волю; покровитель красноречия поэтому ему предназначались языки жертвенных животных; покровитель гимнастических состязаний молодежи, торговли diЎmporow, ¤mpolaЭow, paligk‹phlow, ЋgoraЭow, kerdЎmporow а следовательно, хитрости, ловкости и богатства ¤rioжniow, Ћk‹khta, ploutodсthw; тж покровитель обмана и воровства, утренних и вечерних сумерек, путешествий, дорог и перекрестков чdiow, ¤nсdiow; изобретатель лиры и сиринги, алфавита и цифр, мер и весов, астрономии и музыки; он приносит людям ниспосылаемые Зевсом сновидения и уводит в царство теней души усопших cuxopompсw, cuxagvgсw, nekropompсw; его атрибуты: широкополая дорожная шляпа, золотой магический жезл =‹bdow или sk°ptron, увитый белыми лентами, а впосл. змеями, и золотые сандалии с крыльями pthnopЎdilow; с ним отожд. впосл. римск. Mercurius): koinтw „Erm°w Arst, Luc Гермес (те счастливая находка) пополам; х „Erm°w ¤peis°lye Plut Гермес пришел (шутл. о внезапно воцарившемся молчании).
II „Erm°w х (тж „Ermoи Ћst®r) планета Меркурий Arst; поздн. „Ermoи ІmЎra день Гермеса, те среда.
„Erm°n (2) Гермесом (1) , Гермеса (1)

„ErmogЎnhw

„ErmogЎnhw, ouw х Гермоген
1) сын Гиппоника, участник беседы в «Кратиле» Платона, считающий, что слова «условны»;
2) ритор из Тарса, II в. н. э.

Ermvn

Ermvn (1) Эрмона (1)

Ґrpetсn

Ґrpetсn
1) пресмыкающееся (цfiw kaЬ saиroi kaЬ toiaиta tЗn ҐrpetЗn Her; tЊ ¦nudra kaЬ tЊ Ґrpet‹ Arst; Ґrpet‹ te kaЬ d‹keta Arph);
2) змея Theocr;
3) животное Hom: toЭw mўn ђlloiw ҐrpetoЭw pсdaw ¦dvkan, ЋnyrЕpД dў kaЬ xeЭraw prosЎyesan Xen остальным животным дали (боги только) ноги, человеку же придали также и руки.
ҐrpetЊ (10) ползучие (3) , ползучих (2) , пресмыкающихся (5)
ҐrpetoЭw (5) пресмыкающихся (4) , пресмыкающимися (1)
Ґrpetтn (5) пресмыкающееся (5)
Ґrpetсn (2) животное (1) , змея&#769 (1)
Ґrpetoи (2) пресмыкающегося (2)
ҐrpetТ (1) пресмыкающемуся (1)
ҐrpetЗn (16) пресмыкающихся (12) , пресмыкающимися (4)

§rpv

§rpv (impf eеrpon, fut §rcv дор ҐrcЗ, aor eдrca)
1) ползать, пресмыкаться (¤pЬ t°w g°w Arst): p‹nta, чssa te gaЭan ¦pi pneЫei te kaЬ §rpei Hom все, что на земле дышит и движется;
2) влачиться, тащиться, бродить: ґmenow µ §rpvn Hom сидящий (дома) или бродящий (вне дома); х stЫbou kat Ћn‹gkan §rpvn Soph с трудом влачащийся по дороге (Филоктет);
3) слезать (¤j eйn°w Arph);
4) идти, двигаться, направляться: §rpey Йw t‹xista Soph уходите поскорее; §rpe deиro Eur прийди сюда; Yhseзw чd §rpei Eur вот идет Тесей; §rpv хdсn или kЎleuyon Soph совершать путь; §rpei parallЊj taиta Soph все это меняется, те жизнь полна превратностей; eЮw poЭon §rpeiw mиyon; Eur куда ты клонишь речь (свою)?; §rpei d‹kruon фmm‹tvn ђpo Soph слеза струится из глаз; §rpv prтw Уd‹w Eur приступить к песням, начать петь; xrсnow §rpvn Pind ход времени;
5) подползать, подкрадываться, приближаться, надвигаться (nсsow §rpei tinЫ Plut): §rpv eЮdсti oйdЎn Soph подкрасться к ничего не подозревающему (человеку); §rpv toЭw фdoиsi Plut вгрызаться, въедаться;
6) тянуться, продолжаться (pсlemow §rpei Arph).
§rpei (2) ползает (2)
§rponti (1) ползающему (1)
Ґrpсntvn (4) ползающими (2) , ползающих (2)
Ґrpoжshw (1) ползающей (1)
§rpousin (2) ползающими (1) , ползающих (1)

¤rжyhma

¤rжyhma, atow (u)
1) краснота (Arst; tЗn фfyalmЗn ¤ruy®mata kaЬ flсgvsiw Thuc);
2) рыжая масть (lagЕ Xen);
3) румянец (prosЕpou Eur, Plut и ¤pЬ toи prosЕpou Luc): кpoplhsyeЬw ¤ruy®matow, Plut зарумянившийся, зардевшийся.

¤ruyri‹v

¤ruyri‹v (impf ±ruyrЫvn, aor ±ruyrЫasa) становиться красным, краснеть, румяниться Arph, Dem, Plut: ¤rvthyeЬw ±ruyrЫase Plat когда его спросили, он покраснел; toзw фfyalmoзw ¤pidЫdvsi prтw tт ¤ruyri‹v Arst у него краснеют глаза.

¤ruyrodanсv

±ruyrodanvmЎna (5) окрашенные в красное (3) , окрашенных в красное (1) , окрашенные (1)

¤ruyrсw

¤ruyrсw 3 красный (oдnow, xalkсw Hom; k°ruj Her о корабле; sc aбmatow xrЗma Plat; flсj Arst): ¤ruyrсw ¤k melЎvn pЎlanow Aesch = aеma.
¤ruyr&#152 (1) Красном (1)
¤ruyrЊ (1) красные (1)
ѓEruyrЊn (1) Красное (1)
¤ruyr‹n (3) Красному (2) , Красного (1)
¤ruyrЊn (4) Красное (2) , Красному (2)
¤ruyrЌw (6) красного (1) , Красного (3) , красного [мо&#769ря] (1) , Красному (1)

ѓEruyrсw

ѓEruyrтw pсntow х = ѓEruyrЊ y‹lassa.

¤rusЫbh

¤rusЫbh (i) І тж pl медвяная роса (на пораженных спорыньей растениях, лат robigo) Xen, Plat, Arst, Plut

¦rxomai

¦rxomai (impf ±rxсmhn, fut ¤leжsomai, aor2 ·lyon эп іluyon, pf ¤l®luya эп eЮl®louya, 3 sing ppf. ¤lhlжyei эп eЮlhloжyei(n), imper ¤lyЎ, inf aor2 ¤lyeЭn эп ¤lyЎmen(ai), эп part eЮlhlouyЕw и ¤lhlouyЕw, в атт диалекте только ind., остальные формы praes и impf заимствуются у eдmi: conjct. аv, opt. аoimi и ЮoЫhn, imper аyi, inf ЮЎnai, part ЮЕn, impf ѕein)
1) приходить, прибывать (prтw dЕmata Hom; prтw …Argow Aesch; dсmouw Soph; xyсna Eur; ¤w LakedaЫmona Arph; ¤pЬ PotidaЫaw Thuc): ·lye yЎousa Hom она поспешно прибыла; ·lye fy‹menow Hom он добежал до цели первым; martur®svn ·lyon Aesch я прибыл как свидетель; g°w tinow ¤lyeЭn Soph прибыть из какой-л. страны; puknЊw хdoзw eЮw TroЫan ¤lyeЭn Eur часто бывать в Трое; pсdessi или pezтw ¦rxomai Hom приходить пешком; ¤lyoжshw ¤pistol°w Thuc когда прибыло письмо; ЋggelЫhn или ¤jesЫhn ¤lyeЭn Hom прибыть с посольством; knЎfaw іluye ¤pЬ gaЭan Hom сумерки спустились на землю;
2) приходить на помощь (tini Ћporoиnti Plat);
3) идти, уходить, отправляться (oаkade Arph; eЮw ђpeiron Arst): tЇn ¤nantЫan хdтn ¦rxomai Plat идти в противоположном направлении; drЌ nиn t‹d ¤lyЕn Soph иди теперь (и) сделай это; ђnouw ¦rxei Soph твой уход неразумен; Ћpт prapЫdvn ђxow ·lyen Hom сердечная боль прошла (досл боль отошла от сердца); aеma ·lye katЊ stсma Hom кровь хлынула ртом; potamтw ¤lyЖn ¤japЫnhw Hom внезапно разлившийся поток; (о птицах и насекомых) улетать (carЗn nЎfow ¦rxetai Hom);
4) идти, проходить (ЋnЊ или katЊ ђstu Hom): ¦rxontai pedЫoio maxhsсmenoi perЬ ђstu Hom (рати ахейцев) идут по равнине, чтобы сразиться у города (Трои); хdтn или kЎleuyon ¦rxomai Hom, Plat; идти дорогой; nсstimon pсda ¦rxomai Eur возвращаться; diЊ pollЗn kindжnvn ¦rxomai Plat пройти через (те испытать) много опасностей; diЊ p‹ntvn tЗn kalЗn ¤lhluyсtew Xen люди испытанной добродетели; nЎfow ¤rxсmenon katЊ pсnton Hom плывущая над морем туча; Kжklvpa perЬ frЎnaw іluye oдnow Hom вино затуманило сознание Киклопа;
5) восходить: ЋstЇr ¦rxetai ЋggЎllvn f‹ow ѓHoиw Hom восходит звезда, возвещающая сияние Зари;
6) возникать, начинаться (prЬn ¤lhluyЎnai tтn ђnemon Arst): ·lye ЋnЎmoio yжella Hom поднялась сильная буря; чt ·ly х prЗtow ђggelow purсw Aesch когда появился первый огненный сигнал; чyen х nиn parЖn ІmЭn lсgow ¤l®luye Plat то, с чего сегодня у нас началась беседа;
7) приходить, наступать (¤pЇn ¦lyъsi yЎrow Hom): ч ken ¦lyъ nжj Hom пока не наступит ночь; eЮw ч ke g°raw ¦lyъ kaЬ y‹natow Hom доколе не придут старость и смерть; eЮ ¦lyoi t» „Ell‹di kЫndunow Xen если нависнет над Элладой опасность;
8) вступать, попадать, оказываться: eЮw lсgouw Her и diЊ lсgvn ¤lyeЭn tini Soph, Plut; вступить в разговор с кемл; ¤w цcin tinЬ ¦rxomai Her предстать перед лицом когол, те быть допущенным к кому-л.; eЮw xeЭraw ¤lyeЭn tini Xen попасть в чьи-л. руки, Aesch, Thuc, Plut; вступить с кемл в борьбу; ¤w m‹xhn ¦rxomai tini Her, Arst, prсw tina Eur или diЊ m‹xhw tinЬ ¦rxomai Eur, Thuc; вступать в сражение с кемл; diЊ fсbou ¦rxomai Eur быть в страхе; eЮw фrg‹w tini ¦rxomai Plat распалиться гневом на когол; di ЋpexyeЫaw tinЬ ¦rxomai Aesch стать предметом чьейл ненависти; eЮw ¦xyran ¤lyeЭn tini Plut начать враждовать с кемл; ¤pЬ meЭzon ¦rxomai Soph возрастать, усиливаться; dunatтw ¤w Ћriymтn ¤lyeЭn Thuc поддающийся исчислению (учету);
9) доходить, достигать (eЮw tosoиton aЮsxжnhw Plat; mЎxri toжtou Arst): ¤peЫper ¤ntaиya ¤lhlжyamen Plat поскольку мы добрались до такого (суждения); par фlЫgon ·lye Plut немного недоставало (чтобы ), те еще немного (и ); parЊ mikrтn ¤lyЖn ЋpoyaneЭn Luc чуть было не погибший; perЫ sfeaw іluye ЮvЇ fсrmiggow Hom до них донесся звук форминги; toЭw ѓAyhnaЭoiw ·lye tЊ perЬ tЇn Eлboian gegenhmЎna Thuc до (сведения) афинян дошло то, что случилось в области Эвбеи; leimЕn, ¦ny oйk ·lyЎ pv sЫdhrow Eur луг, которого никогда не касалось железо (серпа); чsoi ¤ntaиya ІlikЫaw ·lyon Plat достигшие такого возраста;
10) переходить, доставаться (gЎraw ¦rxetai ђllъ Hom; eЮw фlЫgouw Arst);
11) приниматься (за чтол), предпринимать, начинать: ¤lyeЭn ¤pЫ ti Hom, Thuc, Plat, Arst; приступить к чему-л., заняться чем-л.; ¤pЬ pЌn ¤lyeЭn, Йw Xen принять все меры к тому, чтобы ;
12) посещать, те находиться в интимной связи (tina Her и prсw tina Xen);
13) (взнач вспомог. глагола с оттенком начинательности; ср франц. aller в futur immediat или англ. to go в intentional tense «paulo-post-future») намереваться, собираться, приступать: ¦rxomai ¤rЎvn, fr‹svn или lЎjvn Her я собираюсь (теперь) сказать, перехожу к вопросу; ¦rxomai perЬ AЮgжptou mhkunЎvn tтn lсgon Her (теперь) я приступаю к обстоятельному повествованию об Египте; ¦rxetai kathgor®svn mou Plat он начинает меня обвинять; ¦rxomai ¤pixeirЗn Plat попытаюсь сейчас; oй toиto lЎjvn ¦rxomai, Йw Xen я не намерен утверждать, будто ;
14)imper при imper другого глагола) ступай!, давай!, ну!: ¦rxeo, yЎvn Aаanta k‹lesson Hom беги, позови Эанта.
¤leжsetai (10) Придёт (2) , придёт (8)
¤leжsъ (4) пойдёшь (4)
¤leusсmeya (2) придём (2)
¤leжsontai (12) Придут (2) , придут (10)
ѓEleжsontai (1) Придут (1)
¤l®luyaw (2) Ты пришёл (1) , ты пришёл (1)
¤lhlжyei (6) пришёл (5) , он пришёл (1)
¤lhlжyeisan (1) пришли (1)
¤l®luyen (7) пришёл (5) , Пришёл (1) , пришло (1)
ѓEl®luyen (1) Пришёл (1)
¤lhluyсta (2) пришедшего (2)
¤lhluyсtew (1) пришедшие (1)
¤lhluyuЭan (1) пришедшее (1)
¤ly‹tv (4) придёт (4)
¤ly‹tvsan (1) Придите (1)
¤lyў (2) приди (2)
¤lyЎ (3) приди (2) , Приди (1)
ѓElyЎ (1) Приди (1)
…Elyete (1) Придите (1)
¤lyЎtv (2) пусть придёт (2)
¤lyЎtvsan (1) придут (1)
¦lyъ (46) придёт (38) , пришла (2) , пришло (2) , он пришёл (3) , придут (1)
¦lyъw (2) придёшь (2)
¦lyhte (1) пришли (1)
¦lyoi (2) [да] придёт (1) , дошла (1)
¦lyoiw (1) пришёл (1)
…Elyoiw (1) Приди (1)
¦lyoisan (1) [да] придут (1)
¤lyтn (2) пришедший (2)
¤lyсnta (2) пришедшие (1) , пришедшего (1)
¤lyсntaw (1) пришедших (1)
¤lyсntew (28) пришедшие (26) , пошедшие (2)
ѓElyсntew (1) Пошедшие (1)
¤lyсnti (1) Пришедшему (1)
¤lyсntow (6) прибывшего (6)
¤lyсntvn (4) пришедших (4)
ѓElyсntvn (1) Пришедших (1)
¤lyoиsa (8) пришедшая (7) , Пришедшая (1)
¤lyoиsai (1) пришедшие (1)
¤lyoжshw (2) пришедшей (2)
ѓElyЖn (5) Пришедший (5)
¤lyЖn (57) пришедший (53) , пришедшая (2) , Пришедший (2)
¦lyvsi (1) приходят (1)
¦lyvsin (7) пришли (2) , они пришли (1) , придут (4)
¦rxesyai (13) приходить (8) , прийти (3) , приходящего (2)
…Erxesye (2) Приходи&#769те (2)
¤rxЎsyv (2) пусть приходит (2)
¤rxЎsyvsan (1) [да] придут (1)
¦rxetaЫ (3) приходит (3)
…Erxetai (2) Приходит (2)
¦rxetai (101) приходит (88) , придёт (2) , приходят (4) , Приходит (7)
¦rxъ (4) приходишь (1) , идёшь (3)
¦rxhsye (1) придёте (1)
¦rxhtai (2) будет приходить (2)
¦rxomai (21) прихожу (17) , прихода моего (1) , Прихожу (2) , приду (1)
¦rxomaЫ (2) приду (2)
ѓErxсmeya (1) Приходим (1)
¤rxсmena (3) приходящее (2) , приходящие [указы] (1)
¤rxсmenai (2) приходящие (2)
¤rxomЎnaw (1) приходящих (1)
¤rxomЎnh (6) приходящее (2) , приходящая (2) , приходящую (1) , приходящий (1)
¤rxomЎnhn (2) приходящему (1) , приходящую (1)
¤rxomЎnhw (1) приходящего (1)
¤rxсmenoi (7) приходящие (5) , Приходящие (2)
¤rxomЎnoiw (2) приходящих (2)
¤rxсmenon (21) приходящего (17) , Приходящего (1) , приходящий (1) , текущей (1) , приходящее (1)
¤rxсmenow (30) Приходящий (18) , приходящий (10) , Приходящего (1) , приходя (1)
¤rxomЎnou (2) приходящего (2)
¤rxomЎnouw (3) приходящих (2) , приходящим (1)
¤rxomЎnД (5) приходящем (2) , приходящего (1) , [в] приходящую (1) , приходящим (1)
¤rxomЎnvn (4) приходящих (1) , пришедших (2) , приходящими (1)
¦rxontai (32) приходят (32)
…Erxou (9) Приходи (9)
¦rxou (3) приходи (3)
іlyamen (1) мы пришли (1)
…Hlyamen (1) Мы пришли (1)
іlyate (3) пришли (3)
…Hlyate (1) Пришли (1)
·lye (3) пришёл (2) , пришло (1)
‰Hlyen (2) Пришёл (1) , Он пришёл (1)
‰Hlyen (2) Пришёл (2)
·lyЎn (1) пришла (1)
·lyen (155) пришёл (98) , Пришёл (11) , пришла (13) , подошёл (1) , пришествия (1) , Он пришёл (9) , пришли (4) , он пришёл (9) , он прошёл (1) , она пришла (2) , он пошёл (1) , оно пришло (1) , пришло (3) , прошёл (1)
·lyew (7) Пришёл (3) , пришёл (2) , пришла (2)
іlyete (4) прийти (1) , пришли (3)
іlyomen (13) пришли (4) , мы пришли (9)
…Hlyomen (1) Мы пришли (1)
іlyosan (18) [они] пришли (10) , пришло (1) , пришли (7)

¤rЗ

I ¤rЗ fut к eаrv II, lЎgv III или fhmЫ.
II ¤rЗ стяж к ¤r‹v.

Словарное определение для 5f0000>eаrv:
#I eаrv (aor eдra; pass: эп 3 sing ppf. ¦erto, эп part pf ¤ermЎnow)
1) плести, сплетать, свивать (stef‹nouw Pind);
2) низать, нанизывать (чrmow ±lЎktroisin ¤ermЎnow Hom): eЮromЎnh lЎjiw Arst непрерывная речь.
II eаrv, эпион eЮrЎv (fut ¤rЗ эпион ¤rЎv, pf eаrhka, ppf. eЮr®kein; pass: fut =hy®somai, aor ¤rr®yhn и ¤rrЎyhn ион eЮrЎyhn, pf eаrhmai)
1) говорить (tinЫ ti Hom; eаrv lЎgein ¤stЫn Plat): oйk ђlla µ “ ’n gignЕskv bЎltista ¤rЗ Thuc я выскажу лишь то, что считаю наилучшим; ¤peЬ taиta ¤rr®yh Xen после этих слов; eаrhtai lсgow Aesch слово сказано, те я кончил; kakЗw ¤reЭn tina Eur дурно отзываться о ком-л.;
2) говорить, приказывать: eаrhka p‹ntaw peЫyesyaЫ soi Xen я приказал всем слушаться тебя; eаrhto sullЎgesyai (х stratсw) Her войску приказано было собраться;
3) оговаривать, обусловливать: misyтw eЮrhmЎnow Hes, Her; обусловленное вознаграждение см тж ¦romai.
¤rЗ (22) скажу (18) , я скажу (1) , Я скажу (3)

¤rvdiсw

¤rvdiсw х цапля (Ardea major L) Hom, Aesch, Arph etc

¦rvw

¦rvw, vtow х тж pl.
1) любовь, преимущ страсть (х ¦rvw p‹yow Ћlсgiston Arst): ¦rvw tinсw Soph, Eur, Xen и prсw tina Arst любовь к кому-л.; ¦rvw ЋnЫkatow m‹xan Soph любовь, непобедимая в борьбе; ¦rvt ¤rЌn Eur страстно любить, пылать любовью;
2) страстное желание, горячее стремление (tinсw Aesch, perЫ ti Plat и prсw ti Luc): ¦rvta sxЖn t°w „Ell‹dow tжrannow genЎsyai Her (Павсаний), жаждущий стать властелином Эллады; ¦rvw ¤nЎpese toЭw pЌsin ¤kpleиsai Thuc всеми овладело страстное желание отплыть, те участвовать в морском походе; ¦rvw aйtтn ¦sxe tЗn skierЗn sxhnhm‹tvn Xen его потянуло к тенистым шатрам; ¦rvtew pсlevw Arph влечение к городу;
3) предмет любви, любовь (Ћprсsiktow Pind);
4) наслаждение, радость: ¦frija ¦rvti Soph я затрепетал от радости.
±rЕtvn (7) спрашивали (3) , просили (4)

¤rvt‹v

¤rvt‹v, эп eЮrvt‹v, ион eЮrvtЎv
1) спрашивать, расспрашивать (tin‹ ti Hom, Soph, Eur, Arph, Plat, tina perЫ tinow Plat и tina amfЫ tinow Eur): eЮrЕta tЫw eаh kaЬ pсyen ¦lyoi Hom он спросил, кто она и откуда прибыла; “ ±rvtЗmen perЬ aйtЗn Plat то, что мы спрашивали об этих вещах; eЮrvt˜w m ¤lyсnta Hom ты спрашиваешь меня, зачем я пришел; tт ¤rvtЕmenon Xen и tт ¤rvthyЎn Thuc вопрос; tЊ ¦mprosyen ±rvthmЎna Plat ранее поставленные вопросы; ¤rvt‹v ¤rЕthma Plat ставить вопрос, обращаться с вопросом;
2) вопрошать (tтn yeсn Xen);
3) лог. ставить вопросы, рассуждать, доказывать: ¤rvt‹v lсgon Arst, Sext; выставлять положение; oЯ ±rvthmЎnoi lсgoi и tЊ ±rvthmЎna Arst подлежащие рассмотрению положения;
4) просить (tina poieЭn ti, perЫ и кpЎr tinow, ti и бna NT).
¤rvt&#152 (6) просит (2) , будет спрашивать (2) , спрашивает (1) , спрашивал (1)
¤rvtЌn (1) спрашивать (1)
¤rvt&#152w (4) спрашиваешь (4)
¤rvt°saЫ (1) попросить (1)
¤rvt°sai (1) спросить (1)
¤rvt®sate (1) спроси&#769те (1)
ѓErvt®satЎ (1) Спроси&#769те (1)
¤rvt®seiw (1) спросишь (1)
¤rvt®sete (1) будете спрашивать (1)
¤rvt®sъ (3) просили (1) , спросит (2)
¤rЕthson (1) Спроси (1)
¤rvt®sousЫn (1) спросят (1)
¤rvt®sv (4) спрошу (2) , попрошу (2)
ѓErvt®sv (2) Спрошу (2)
¤rvt®svmen (1) спросим (1)
¤rvt®svsin (1) они спросили (1)
¤rvtЗ (8) прошу (8)
ѓErvtЗ (1) Прошу (1)
ѓErvtЗmen (2) Просим (2)
¤rvtЗmen (1) просим (1)
¤rvtЗn (1) просящий (1)
ѓErvtЗn (1) Спрашивающий (1)
¤rvtЗntew (1) спрашивающие (1)
¤rvtЕntvn (1) Просивших (1)
±rЕta (6) спрашивал (2) , она просила (1) , Он спрашивал (1) , просил (2)
ѓHrЕta (1) Просил (1)
±rЕthsa (1) спросил (1)
±rvt®samen (2) спросили (2)
±rЕthsan (8) они попросили (2) , они спросили (3) , Они спросили (1) , спросили (1) , попросили (1)
±rЕthsaw (1) спросил (1)
±rЕthsen (10) Он попросил (1) , попросило (1) , спросил (4) , попросил (2) , Спросил (1) , Он спросил (1)
±rЕtoun (1) просили (1)