ДУХОВНОЕ ДУХОВНЫМ

pagetсw

pagetсw х ледяной холод, мороз (p‹xnh µ pagetсw Xen).
pagetТ (2) холодом (1) , холод (1)

pagideжv

pagideжv строить козни: pagideжv tinЊ ¤n lсgД NT ловить когол на слове.

pagЫw

pagЫw, Ыdow І
1) ловушка, западня (pagЫdaw Яst‹nai Arph; ¤mpeseЭn eЮw pagЫda tinсw NT): douratЎh pagЫw Anth деревянная западня, те троянский конь;
2) тормоз, задержка (ђgkura pagЫw neЗn Anth).
pagЫda (4) западню (4)
pagЫdi (2) западню (2)
pagЫdow (3) западни (2) , западню (1)
pagЬw (6) западня (5) , западню (1)

P‹gow

I p‹gow, eow (a) [p®gnumi] (только dat. pl p‹gesi) холод, мороз Arst.
II p‹gow (a) х
1) утес, скала (spil‹dew te p‹goi te Hom);
2) холм, гора: …Areiow (ион ѓAr®уow или …Areow) p‹gow Her, Plat, Soph, тж …Areioi p‹goi Eur холм(ы) Арея, Ареопаг; І ¤j ѓAreЫou p‹gou boul® Plat совет Ареопага;
3) лед: p‹gou xuyЎntow Soph когда все покрыто льдом;
4) мороз, стужа (цntow p‹gou oбou deinot‹tou Plat).

p‹gow

I p‹gow, eow (a) [p®gnumi] (только dat. pl p‹gesi) холод, мороз Arst.
II p‹gow (a) х
1) утес, скала (spil‹dew te p‹goi te Hom);
2) холм, гора: …Areiow (ион ѓAr®уow или …Areow) p‹gow Her, Plat, Soph, тж …Areioi p‹goi Eur холм(ы) Арея, Ареопаг; І ¤j ѓAreЫou p‹gou boul® Plat совет Ареопага;
3) лед: p‹gou xuyЎntow Soph когда все покрыто льдом;
4) мороз, стужа (цntow p‹gou oбou deinot‹tou Plat).

p‹yh

I p‹yh pl к p‹yow.
II p‹yh, дор p‹ya (pa) І
1) претерпевание, испытывание, страдательное состояние (p‹yh kaЬ prЌjiw Plat);
2) тж pl случай, происшествие: pЌsa І Ґvutoи p‹yh Her все, что с ним приключилось;
3) несчастье, горе (bareЭa Pind; melЎa Soph);
4) страдание, болезнь (tЗn фfyalmЗn Her): toи pnЫgouw p‹yh Plat удушливая жара.
p‹yh (1) чувства (1)

p‹yhma

p‹yhma, atow (pa) [p‹sxv]
1) страдательное состояние (t°w cux°w Xen): tЊ perЬ tт sЗma pay®mata Plat телесные состояния;
2) страсть, влечение (toЭw pay®masin кphreteЭn Arst);
3) страдание, недуг, боль (pay®mat‹ te kaЬ nos®mata Plat): p‹yhma toи yan‹tou NT = y‹natow;
4) несчастье, бедствие, горе (pay®mata p‹sxein Soph; tЊ dЎ moi pay®mata may®mata gЎgone Her);
5) событие, происшествие (tЊ ¤n t» ѓOdusseЫ& pay®mata Plat);
6) изменение, смена (tЊ t°w sel®nhw pay®mata Arst);
7) филос. (преходящее) свойство, признак Arst
p‹yhma (1) страдания (1)
pay®masin (4) страданиями (2) , чувствами (1) , страданиях (1)
pay®mata (4) страданиях (1) , чувства (1) , страдания (2)
payhm‹tvn (7) страданий (4) , страдания (2) , [со] страданиями (1)

payhtсw

payhtсw 3
1) подверженный изменениям, изменчивый (payhtсw kaЬ treptсw Arst);
2) подверженный страстям (ynhtтw kaЬ payhtсw Plut);
3) (много) выстрадавший, много перенесший (payhtсw ¤sti pЌw tiw eйpros®gorow Men) или обреченный на страдания NT.
payhtтw (1) обречён на страдание (1)

p‹yow

p‹yow, eow tс
1) событие, происшествие, случай: tЊ ¤mЊ p‹yh Plat то, что со мной случилось; pЌn tт suntuxтn p‹yow Soph все это событие;
2) несчастье, беда (tЊ Ћnyrvp®уa p‹yh Her; х xЗrow oрtow, oр tсd ·n p‹yow Soph): metЊ tт t°w yugatrтw p‹yow Her после несчастья с дочерью, те после смерти дочери;
3) испытываемое воздействие, испытание: ¦rga kaЬ p‹yh Plat содеянное и (самим) испытанное; tт drЌma toи p‹youw plЎon Aesch сделанное больше того, что пришлось испытать, те преступление больше наказания; poЫnima p‹yea payeЭn Soph понести наказания;
4) впечатление, ощущение, восприятие (tЗn фmm‹tvn Plat);
5) поражение, разгром (p‹yow mЎga peponyЎnai Her);
6) страдание, болезнь Arst: dusenterikЊ p‹yh Diog. L. кишечные заболевания;
7) страсть, волнение, возбуждение, аффект (¤rvtikсn Plat): diЊ p‹youw Thuc страстно; p‹yow poieЭn Arst возбуждать страсти, волновать;
8) перемена, изменение, явление, процесс (tЊ oйr‹nia и tЊ perЬ tтn oйranтn p‹yh Plat): tЊ sumbebhkсta p‹yh toЭw megЎyesi Arst изменения, происходящие в области (геометрических) величин; p‹yow, щ kaloиmen seismсn Arst явление, которое мы называем землетрясением;
9) филос. свойство, признак, состояние (p‹yow lЎgetai poiсthw, kay ¶n Ћlloioиsyai ¤ndЎxetai Arst);
10) грам. изменение слова (падежное, личное и тп), те флексия.

paЫgnia

paЫgnia t‹ pl к paЫgnion.

Словарное определение для paЫgnion:
paЫgnion преимущ pl.
1) игрушка Plat;
2) игра, забава: ¤nсplia paЫgnia Plat вооруженная игра или пляска с оружием;
3) pl смешное представление, комедия (perЬ gЎlvta paЫgnia, “ kvmДdЫan lЎgomen Plat);
4) веселая песенка (paЫgnion nЎon fyЎggein tinЫ Anth);
5) шутка, проделка Luc;
6) pl баловень, любимчик, сокровище (tЋmЊ paЫgnia Arph): ирон. kakЊ paЫgnia Theocr хитрые плуты.

paidagvgсw

paid-agvgсw х
1) раб, провожавший ребенка в школу и обратно, приставленный к ребенку слуга Her, Plat, Eur;
2) воспитатель, наставник Plat, NT, Plut;
3) руководитель, вождь (dhmokratЫaw Plut).

paid‹rion

paid‹rion (da)
1) ребенок, дитя, мальчик, реже девочка Dem, Arph etc: ¤k paidarЫou Plat с детства;
2) молоденький раб Xen, Arph
paid‹ria (5) слу&#769ги (1) , отроков (2) , отрокам (1) , мальчиков (1)
paidarЫoiw (3) слугам (3)
paid‹rion (16) парнишка (8) , мальчик (1) , мальчика (4) , Мальчик (1) , парнишки (1) , слуга (1)
paidarЫou (2) парнишки (2)
paidarЫД (2) слуге (1) , парнишке (1)
paidarЫvn (4) детей (1) , слуг (1) , отроков (1) , мальчиками (1)

paideЫa

paideЫa І тж pl.
1) воспитание, обучение (paideЫa kaЬ trof® Plat): Kжrou paideЫa «Воспитание Кира» (название одного из сочинений Ксенофонта);
2) образование: paideЫaw mЎgiston mЎrow perЬ ¤pЗn deinтn eдnai Plat важнейшая часть образования быть знатоком поэтических произведений;
3) образованность, просвещение, культура (І tЗn LakedaimonЫvn paideЫa Plat);
4) искусство: plektЇ AЮgжptou paideЫa Eur плетеные произведения египетского искусства, те корабельные снасти;
5) детство, юность (sterrЊ paideЫa Eur): ¤k paideЫaw fЫlow Lys друг детства;
6) молодежь (paideЫaw цxlow Luc);
7) наказание (eЮw paideЫan кpomЎnein NT).
paideЫ& (2) воспитании (2)
paideЫa (4) наказание (4)
paideЫan (8) воспитанию (1) , наказания (3) , наказание (3) , воспитание (1)
paideЫaw (4) наказанием (1) , наказания (1) , воспитания (2)

paideut®w

paideut®w, oи х
1) воспитатель, наставник, учитель Plat, NT, Plut;
2) каратель NT.

paideжv

paideжv
1) воспитывать (tinЊ trЎfein kaЬ paideжv, ·yow prтw ЋretЇn pepaideumЎnon Plat): tinЊ sЕfrona paideжv Eur воспитывать из когол разумного человека; pepaideиsyai kartereЭn prтw tт =Эgow Xen приучиться переносить холод;
2) учить, обучать: paideжv tin‹ tini и eаw ti Plat, ¦n tini, perЫ ti, реже ¤pЫ ti и poieЭn ti Xen etc обучать когол чему-л.; х pepaideumЎnow Xen образованный (ученый, сведущий) человек;
3) наказывать (paideжsaw aйtтn Ћpolжsv NT).

paidЫa

I paidЫa t‹ pl к paidЫon.
II paidЫa І детский возраст, малолетство Plat
paidЫa (49) дети (20) , детей (28) , Дети (1)
PaidЫa (2) Дети (2)

paidiсyen

paidiс-yen, vl ¤k paidiсyen adv с детства NT.

paidЫon

paidЫon
1) ребенок, дитя, младенец (мальчик или девочка) Her etc: tЊ nevstЬ gegonсta paidЫa Plat совсем маленькие дети; ¤k paidЫou Xen с детства;
2) молоденький раб, раб-ребенок Arph
paidЫoiw (3) детям (3)
PaidЫon (1) Дитя (1)
paidЫon (72) Ребёнок (2) , Ребёнка (7) , ребёнка (23) , ребёнок (26) , дитя (11) , ребёнку (3)
paidЫou (20) Ребёнке (2) , Ребёнка (1) , ребёнка (16) , ребёнком (1)
paidЫvn (6) детей (6)

paidЫskh

paidЫskh І
1) молоденькая девушка Xen, Men;
2) молодая женщина Her, Plut;
3) молодая рабыня, служанка Lys, Dem, Isae, NT.
paidЫskai (5) рабыни (3) , служанки (2)
paidЫskaw (12) служанок (2) , рабынь (10)
paidЫskh (25) служанка (10) , рабыня (15)
paidЫskъ (1) рабыне (1)
paidЫskhn (20) служанку (3) , рабыне (2) , рабыню (11) , служанкой (2) , девушку (1) , служанке (1)
paidЫskhw (12) служанки (4) , рабыни (7) , рабы (1)
paidiskЗn (7) [из] служанок (2) , служанок (5)

paЫzv

paЫzv, дор paЫsdv (fut paЫsomai дор paijoиmai, поздн. paЫjomai и paЫjv; aor ¦paisa и ¦paija; pf pЎpaika Plut pЎpaixa; adj.verb paistЎon; pass: aor ¤paЫxyhn, pf pЎpaismai поздн. pЎpaigmai)
1) играть, резвиться, забавляться (Nжmfai paЫzousi Hom; oЯ paЭdew paЫzontew Her): paЫzv kat ђlsow Soph развлекаться в роще, те охотиться;
2) танцевать, плясать (paЫzv te kaЬ xoreжein Arph; dЗma peristenaxЫzeto possЬn ЋndrЗn paizсntvn te gunaikЗn Hom);
3) быть участником игры (во чтол), играть (tinЊ paidiЊn paЫzv Plat): paЫzv sfaЫrъ Hom или sfaЭran Plut играть в мяч; diЊ gramm°w paЫzv Plat играть в перетяжки (каждая из двух групп играющих, разделенных линией, старается перетянуть к себе побольше участников другой группы);
4) муз играть (на чем-л.) (= ¤gkiyarЫzein) HH;
5) шутить, подшучивать (paЫzv kaЬ xleu‹zein Arph; paЫzv spoud» prтw Ћll®louw Xen): paЫzv prсw tina Plat, Eur; насмехаться над кемл; х lсgow pЎpaistai кp aйtЗn „Ell®nvn Her (этот) рассказ выдуман в шутку самими греками; taиta pepaЫsyv кmЭn Plat полагаю, что это сказано вами в шутку (досл пусть это будет вашей шуткой); tт paizсmenon или tт pepaigmЎnon Plut в виде шутки.

paЭw

paЭw, paidсw, эп тж p‹уw х и І (voc paЭ эп тж p‹у; pl: gen paЫdvn, dat. paisЫ эп paЫdeosi)
1) ребенок, дитя, мальчик или девочка: paЭw paidсw Hom, Plat внук; pЎtraw фreЫaw paЭw Eur дитя горных скал, те Эхо; ¤k paidсw Plat с детства; ¤k tЗn paЫdvn eйyжw Plat с раннего детства; paЭw suforbсw Hom юный свинопас; ЋmpЎlou paЭw Pind дитя виноградной лозы, те вино; paЭdew tЌw Ћmi‹ntou Aesch дети морской пучины, те морские животные;
2) pl сыны (в описаниях, преимущ не переводится): oЯ paЭdew ѓAsklhpioи Plat сыны Асклепия, те врачи; LudЗn paЭdew Her лидийцы; dust®nvn paЭdew Hom несчастные; oЯ zvgr‹fvn paЭdew Plat живописцы;
3) юный раб Aesch, Plat, Arph etc
paЭd‹ (9) Ребёнка (1) , раба (5) , рабу (2) , рабом (1)
paЭda (20) мальчика (2) , ребёнка (2) , Ребёнка (1) , рабу (1) , слуге (1) , девушку (4) , слугу (3) , раба (6)
paЭd‹w (4) рабов (3) , рабам (1)
paЭdaw (16) детей (2) , слуг (3) , рабов (10) , слугам (1)
paЭdЎw (17) слу&#769ги (3) , рабы (12) , Слу&#769ги (1) , Рабы (1)
paЭdew (20) рабы (6) , слу&#769ги (13) , слуги&#769 (1)
paidЫ (6) слуге (3) , рабу (2) , раба (1)
paidЬ (3) слуге (3)
paidтw (11) слуге (1) , слуги&#769 (4) , девочки (4) , раба (1) , детства (1)
paidсw (9) слуги&#769 (2) , Ребёнка (1) , раба (4) , Раба (1) , рабом (1)
paЫdvn (11) [из] слуг (2) , слуг (5) , рабов (3) , слугами (1)
PaЭw (2) Слуга (1) , Раб (1)
paЭw (60) ребёнок (8) , Мальчик (1) , слуга (14) , Девочка (1) , раб (33) , девочка (1) , девушка (2)
paisЫ (2) рабами (1) , рабам (1)
paisЫn (5) слугам (1) , рабам (4)
paisЬn (9) слугам (8) , слуг (1)

paЫv

paЫv (fut paЫsv, реже pai®sv)
1) бить, ударять (tinЊ m‹stigi Soph): pзj paiсmenow Lys избитый кулаками; paЭe pЌw! Eur, Arph бей вовсю!; paЫv dipl°n (sc plhg®n) Soph наносить двойной удар; ¤paЫsato tтn mhrсn Xen (Кир) хлопнул себя по бедрам; paЫv ‘lmhn Aesch, Eur ударять море (веслами), те грести; paЫv tinЊ ¤w tЇn g°n Her (ударами) повалить когол на землю; paЫv ¤f ЏlЬ tЊn mЌddan Arph стучать хлебом по соли, те питаться хлебом и солью;
2) поражать (tinЊ maxaЫr& Soph; tinЊ prтw ёpar fasg‹nД Eur; paЫv eЮw tЊ stЎrna и katЊ tт stЎrnon Xen; =op‹lД paЫv tinЊ tт nЗton Arph): paЫv ¤pЬ nсsД nсson Soph наносить рану на рану, те к старой ране прибавлять новую; paЫv tinЊ ¤n k‹r& mЎga b‹row Soph обрушить на чью-л. голову страшную тяжесть, те тяжко покарать когол; paЫv toЭw =®masi Arph громить речами;
3) жалить (чtan paЫsъ ђnyrvpon, sc х skorpЫow NT);
4) вонзать (jЫfow laimЗn eаsv Eur);
5) прогонять, отгонять (toзw sf°kaw Ћpт t°w oЮkЫaw Arph);
6) Arph = binЎv;
7) ударяться, натыкаться (st®lhn Soph; prтw tЊw pЎtraw Xen); перен биться (prтw kжmasin ђthw Aesch).

Словарное определение для binЎv:
binЎv тж med совокупляться (Arph, Anth; tina Arph, Luc).

pal‹yhw

pal‹yhn (1) сушёные плоды (1)
pal‹yhw (1) сушёными плодами (1)

p‹lai

p‹lai и p‹lai (pa) adv.
1) прежде, раньше: ±mўn p‹lai ±d ¦ti kaЬ nиn Hom как прежде, так еще и теперь; p‹lai lсgoi Aesch раньше начатый рассказ;
2) давно, издавна или некогда: ђrti µ p‹lai ¤j Ћgroи; Plat только что или давно (уже ты прибыл) из деревни?; skopЗ kЋgЖ p‹lai Soph да я давно думаю (об этом); kaЬ oЯ p‹lai gegonсtew kaЬ oЯ nиn цntew poihtaЫ Plat как старые, так и нынешние поэты; K‹dmou toи p‹lai nЎa trof® Soph молодое потомство древнего Кадма.
P‹lai (1) Давно (1)
p‹lai (10) давно (7) , раньше (3)

palaiсn

palaiсn () adv.
1) давно, некогда, в старину Her, Plat etc;
2) издавна, с давних пор Aesch

palaiсw

palaiсw 3, лак paleсr (compar palaiсterow и palaЫterow, superl palaiсtatow и palaЫtatow)
1) старый (oдnow, n°ew Hom; кpod®mata Plat; Яm‹tion NT);
2) старинный, давнишний (jeЭnow Hom): katЊ tтn palaiтn lсgon Plat согласно старинной поговорке; І palaiЊ diay®kh NT ветхий завет;
3) престарелый (gЎrvn, grhиw Hom);
4) древний (‰Ilow Hom; nсmoi Aesch; yЎsfata Soph): ¤k palaioи и ¤k palaitЎrou Her с древних времен, издревле; oЯ palaioЫ Thuc люди древних эпох, древние;
5) устаревший, обветшалый, утративший смысл, пустой (kvfЊ kaЬ palaiЊ ¦ph Soph).
palai‹ (4) старое (1) , старая (1) , старых (1) , старым (1)
palaiЊ (4) старые (4)
palai&#152 (1) старой (1)
palaiЊn (2) старую (2)
palaiЌw (1) старого (1)
palaiтn (4) старое (1) , старого (2) , Старого (1)
palaiтw (6) старое (1) , старый (3) , Старый (2)
palaiotЎrvn (1) древних [времён] (1)
palaioи (2) [от] старого (1) , старого (1)
palaioжw (3) старые (3)
palaiТ (2) старую (1) , старой (1)
palaiЗn (2) старые (2)

palaiсthw

palaiсthw, htow І
1) древность (sc toи lсgou Eur, Plat);
2) старость, престарелость (palaiсthw kaЬ pl°yow ¤tЗn Aeschin);
3) залежалость (tЗn sitЫvn Plat).

palaiсv

palaiсv делать или объявлять старым (tЇn prЕthn, sc diay®khn NT); pass стариться, стареть: tт Ћpiтn kaЬ palaioжmenon Plat отживающее (досл уходящее) и стареющее; palaioжmenow старый, долго (про)лежавший (khrсw, karpсw, nekrсw Arst).

palaist®

palaist® І vl = palast®.

Словарное определение для palast®:
palast®, vl palaist® І (тж dЗron, doxm® и daktulodoxm®) палеста (мера длины = 77 мм) Her etc.
palaistoи (1) [шириной] палесты (1)

palaЫv

palaЫv
1) бороться, состязаться в борьбе (tinЫ Hom, Hes, Pind, Xen etc): oй gЊr pжj ge max®seai, oйdў palaЫseiw Hom ты ведь не будешь ни биться на кулаках, ни состязаться в борьбе; ¤p‹laisan k‹llista ѓAyhnaЫvn Plat они стали лучшими борцами среди афинян;
2) pass быть одолеваемым в борьбе: barзw palaЫv Eur трудно одолимый; palaisyeЫw Eur побежденный.

p‹lh

p‹lh, дор p‹la (pa) І
1) (гимнастическая) борьба Pind, Arph, Plat, Arst etc: nikЌn pugmЇn kaЬ p‹lhn Eur победить в кулачном бою и в борьбе;
2) битва, сражение (‘ptein p‹lhn tinЫ Aesch): p‹lh dorсw Eur вооруженное столкновение.

paliggenesЫa

palig-genesЫa І возрождение, воскресение Plut, Luc, NT.

p‹lin

I p‹lin, поэт тж p‹li (a) adv (иногда плеонастически p‹lin aпyiw, aпte p‹lin, ’c p‹lin, p‹lin фpЫssv, ђcorron p‹lin и пр.)
1) назад, в обратную сторону, обратно, вспять (xvrЎein Her; ¦rxesyai Aesch): p‹lin doиnai Hom отдать обратно, вернуть; p‹lin ЋgkalЎsai Aesch призвать назад; І p‹lin хdсw Eur обратный путь, возвращение; xrсnou tт p‹lin Eur попятное движение времени, те превратности судьбы;
2) снова, вновь, опять (p‹lin ¤j Ћrx°w Arph): tт sтn fr‹son aпyiw p‹lin moi prЌgma Soph расскажи мне свою историю сначала;
3) со своей стороны, в свою очередь: p‹lin х Kиrow ±rЕta Xen Кир, в свою очередь, спросил;
4) против, наоборот, наперекор: p‹lin ¤reЭn Hom говорить против, противоречить; mиyon p‹lin l‹zesyai Hom переменить (тон) речи, заговорить по-иному; nиn d aп p‹lin famЎn Plat теперь же мы, напротив, утверждаем
II p‹lin praep. cum gen обратно (назад) от: p‹lin tr‹pey uеow ҐoЭo Hom (Фетида) отвернулась от сына; p‹lin kЫe yugatЎrow ёw Hom (Лето) пошла обратно от своей дочери.
p‹lin (161) Опять (11) , опять (150)
P‹lin (11) Опять (11)

pallak®

pallak® І наложница Her, Arph

p‹llomai

pamplhyeЫ

pam-plhyeЫ adv всей толпой (ЋnЎkragon pamplhyeЫ lЎgontew NT).
pamplhyeЬ (1) всем множеством (1)

PamfulЫa

PamfulЫa І Памфилия (страна на южн. побережье М. Азии) Thuc, Plat etc

pЌn

pЌn n к pЌw.
p‹n (1) всех (1)
pЌn (351) всякое (102) , всё (41) , Всякое (6) , [за] всякое (1) , вся (9) , всякая (17) , всякий (50) , Всякую (5) , всякую (27) , всякой (13) , весь (15) , всей (2) , всякого (38) , всякому (8) , всю (5) , Всякого (4) , Всякий (3) , Всё (1) , всего (2) , [от] всякого (1) , всему (1)
PЌn (8) Всякое (2) , Всё (3) , Всякого (2) , Весь (1)

pandhmeЫ

pan-dhmeЫ и pandhmЫ, дор pandameЫ и pandamЫ adv всенародно, всем населением, поголовно (tтn b‹rbaron dЎkesyai Her; steЫxein Aesch; ¤jЎrxesyai Lys; strateжesyai Thuc).

pandoxeЭon

pandoxeжw

pandoxeЭ (1) содержателю гостиницы (1)

panhgurЫzv

pan-hgurЫzv
1) справлять всенародные празднества панегиреи (panhgжriw ион acc. pl ¤w Boжbastin pсlin t» ѓArtЎmidi Her);
2) праздновать, торжественно справлять (ѓOlжmpia kaЬ K‹rneia Plut);
3) произносить похвальное слово в торжественном собрании Isocr, Plut

pan®guriw

pan-®guriw, дор pan‹guriw (na), evw І [ЋgeЫrv] (ион acc. pl panhgжriw)
1) всенародное празднество, панегирей (panhgжriw panhgurЫzein, poieЭsyai или Ћn‹gein Her и panhgжreiw sun‹gein Isocr);
2) многочисленное (всеобщее) собрание (yeЗn Aesch; fЫlvn Eur; ¤n panhgжrei bouleжesyai Aesch): І neossЗn pan®guriw Eur дети, детвора.

p‹nyhr

p‹n-yhr, hrow х пантера или барс Her, Xen, Arst

panoikeЫ

panoikЫa

panoplЫa

pan-oplЫa, ион panoplЫh І паноплия, полное вооружение (гоплита) (те щит, шлем, броня, поножи, меч и копье): panoplЫ& Plat, panoplЫh Her в полном вооружении, во всеоружии.

panoжrgeuma

panourgЫa

pan-ourgЫa І хитрость, коварство, дурной поступок Aesch, Soph, Lys, Plat, Arst etc: х panoиrgow panourgЫaiw kekasmenow Arph плут, блистающий (всяческими) плутнями.

panoиrgow

I pan-oиrgow 2
1) неразборчивый в средствах, способный на все (panoиrgow te kaЬ sofсw Plat; panoиrgow p‹ntvw kaЬ p‹ntoyen pleonektikсw, sc ¤stin Arst; komcтw kaЬ panoиrgow Plut);
2) хитрый, плутоватый, коварный (ЋlЕphj Arst): tт mўn tЗn eйhyestЎrvn, tт dў tЗn panourgot‹tvn Lys одно свойственно людям простодушным, а другое отъявленным плутам.
II panoиrgow х плут, мошенник Eur, Arph

p‹ntax»

I p‹ntax» и p‹ntax° adv.
1) (на вопрос «где?») везде, повсюду (p‹ntax» p‹ntvn аson krateЭn Xen): prosb‹llein p‹ntax» kжklД tinЫ Thuc окружить со всех сторон когол;
2) (на вопрос «куда?») всюду, во все стороны, во всех направлениях (prosdЎrkesyai Soph; diaskopeЭn Arph);
3) во всех отношениях, всячески (p‹ntax» d°lсn ¤sti Her; p‹ntax» ђristoi ђndrew Plat): oй kat ©n moиnon, ЋllЊ p‹ntax» Her не только в (этом) единственном случае, но во всех; µ soЬ mўn ІmeЭw (pl = sing) p‹ntax» drЗntew fЫloi; Soph буду ли я дорог тебе при любых обстоятельствах (досл что бы я ни делал)?
II pantax° и pantax° praep. cum gen всюду в, повсюду по: p‹ntax» toи „Ellhspсntou Her по всему Геллеспонту; p‹ntax» ђstevw zhteЭn tina Eur искать когол во всем городе.

pantaxoи

I pantaxoи adv.
1) (на вопрос «где?») везде: ¤n toЭw lсgoiw pantaxoи Thuc на протяжении всей речи, те беспрерывно повторяя; koйdamoи kaЬ pantaxoи Eur и нигде, и везде;
2) (на вопрос «куда?») (по)всюду, по всем направлениям (цmma strЎfein Eur);
3) во всем, во всех отношениях, вполне: kaЬ ђlloyi pantaxoи Plat и во всем вообще, во всех прочих отношениях; pantaxoи Plat не совсем.
II pantaxoи praep. cum gen везде в (на), всюду в; pantaxoи t°w g°w Plat по всей земле, решительно везде.

pantel®w

pan-tel®w 2
1) полный, законченный (s‹gh Aesch; panoplЫa Plat);
2) абсолютный, неограниченный (monarxЫa Soph; ¤leuyerЫa Plat): pantel®w d‹mar Soph полновластная, те законная супруга; bvmoЬ ¤sx‹rai te panteleЭw Soph абсолютно все жертвенники и домашние алтари; tЊ d®mou pantel° chfЫsmata Aesch состоявшееся решение народа;
3) все завершающий, все осуществляющий (Zeжw, xrсnow Aesch).

p‹ntъ

p‹ntъ или p‹nth, дор panta или pant˜ adv.
1) (на вопросы «где?» и «куда?») везде, всюду: p‹ntъ perЬ teЭxow Hom у или вдоль всей стены; p‹ntъ foitЌn ¤p aдan Hes обходить всю землю; Яerтn dжo stadЫvn p‹ntъ Her храм протяжением с каждой стороны в два стадия; kжklД p‹ntъ Xen со всех решительно сторон, (все) вокруг, кругом;
2) во всех отношениях, вполне, совершенно Eur: p‹ntъ p‹ntvw Plat, Arst и p‹ntvw kaЬ p‹ntъ Plat целиком и полностью.

p‹ntoyen

pantoЭow

pantoЭow 3 всяческий, всевозможный, разнообразнейший, различный (tЎxnh, ђnemoi, dсloi Hom; lиpai Soph; lсgoi Eur): pollЊ kaЬ pantoЭa lЎgein Her долго и всесторонне обсуждать; JЎrjhw pantoЭow ¤gЫneto oй boulсmenow doиnai Her Ксеркс придумывал разнообразнейшие предлоги, не желая отдать (плащ); pantoЭoi ¤gЎnonto Skжyai deсmenoi ѓIЕnvn lиsai tтn pсron Her скифы всячески убеждали ионян уничтожить мост; pantoЭoi кp eйfrosжnhw genсmenoi Luc будучи вне себя от восторга.
pantoЭa (1) всевозможные (1)

pantokr‹tvr

panto-kr‹tvr, orow adj m всемогущий, всевластный NT, Anth

p‹ntote

p‹ntote adv всегда, постоянно Men, Arst etc

p‹ntvw

p‹ntvw adv.
1) совсем, полностью, вполне, целиком, совершенно: ¦dee p‹ntvw Her было совершенно необходимо; p‹ntvw Hom совершенно не, нисколько не;
2) во всяком случае (p‹ntvw oй sЇ aмth І tim® Plat): ђllvw te p‹ntvw Aesch вообще, во всяком случае;
3) непременно: p‹ntvw ¤yЎlein Her захотеть во что бы то ни стало;
4) (в ответах) вполне, конечно, разумеется (p‹ntvw pou, p‹ntvw d®pou Plat).

p‹purow

p‹purow (pa; Anth u) х и І
1) папирус (египетское болотное кустарниковое растение, из луба bжblow которого приготовлялись снасти, ткани, писчая бумага и проч.) Anth;
2) папирусовое полотно Anacr;
3) бумага из папируса Anth

par‹

I par‹ (ra), эп-поэт. paraЫ и (обычно перед , часто перед p и n, реже перед g, z, j, s, t и др.) p‹r adv подле, возле, рядом, вблизи Hom: kateЭdon dў dж Aаante , parЊ dў Mhriсnhn Eur я увидел обоих Эантов , а рядом Мериона.
II par‹, эп-поэт. paraЫ и p‹r (см par‹ I)
1) praep. cum gen:
1) от, со стороны: parЊ nhЗn или naиfin Ћponost®sein Hom вернуться от кораблей; ¤lyeЭn par‹ tinow Hom прийти от (лица) когол; tЊ parЊ basilЎvw ЋpaggeЭlai Xen объявить условия от имени царя; х par ¤moи Xen мой посланец; dЎxesyaЫ ti par‹ tinow Thuc получить чтол от (у) когол; nсstoio tuxeЭn par‹ tinow Hom получить возможность возвращения (на родину) благодаря кому-л.; lamb‹nein ti par‹ tinow Xen, Soph; брать (отнимать) чтол у когол; Ћkoжein (many‹nein, puny‹nesyai) par‹ tinow Her слышать (узнавать) от когол; prЫasyaЫ ti par‹ tinow Hom покупать чтол у когол; par aкtou ti eкrЫskein Plat самому изобрести чтол; par ¤mautoи oйdўn aйtЗn ¤nnenсhka Plat сам от себя я ничего из этого не придумал (бы); par Ґv#toи didсnai Her (вы)давать из собственных средств; nсmon yeЭnai par‹ tinow Plat провести закон по чьему-л. указанию; t°w par‹ tinow eйnoЫaw ¤pimeleЭsyai Xen стараться заручиться чьим-л. расположением;
2) взнач лат a(b) при abl. auctoris: tЊ parЊ soи legсmena Xen сказанное тобою; І par ¤keЫnou timvrЫa Xen исходящее от него взыскание, те налагаемое им взыскание; parЊ p‹ntvn хmologeЭtai Xen всеми признается; І parЊ tЗn ЋnyrЕpvn dсja Plat людская молва, общественное мнение;
3) рядом с, возле, близ, у: par ѓIsmhnoи =eЫyrvn Soph у вод (реки) Исмена; parЊ KuaneЌn spil‹dvn Soph близ Кианейских скал;
2) praep. cum dat.:
1) рядом, при, у (par‹ tini mЎnein, st°nai и keЭsyai Hom): parЊ yжrъsin Hom у ворот, перед домом; daЫnusyai par ЋlсxД kaЬ tЎkessin Hom обедать (сидя) рядом с женой и детьми; par‹ tini mЎga dжnasyai Plat обладать большой властью над кемл или пользоваться большим авторитетом у когол; par ҐvutoЭsi Her, par ҐautТ Xen у себя (на родине или дома); par ҐautТ genЎsyai Plut прийти в себя;
2) к: foitЌn par‹ tini Plut, Luc; приходить к кому-л., посещать когол;
3) перед (лицом), в присутствии, при (parЊ tТ basileЭ Her; parЊ dikastaЭw Thuc): parЊ DareЫД krit» Her по суждению Дария;
4) в течение, во время (parЊ turannЫdi Pind): parЊ toЭw ¤mfulЫoiw polЎmoiw Plut во время междоусобных войн;
5) (для обозначения принадлежности): oЯ par ¤moЫ Xen мои (близкие, родные или слуги); oЯ par ІmЭn ђnyrvpoi Plat наши соотечественники или современники; tЊ par ¤moЫ Xen мои дела (обстоятельства, условия, средства); І par ІmЭn politeЫa Dem наше государство; х par aйtТ bЫotow Soph своя собственная жизнь;
3) praep. cum acc.:
1) (по направлению) к (аmen parЊ n°aw Hom; pЎmpein tinЊ par‹ tina Xen): І par‹ tina eаsodow Xen доступ к кому-л.; par ЋspЫda Xen в направлении щита, те в левую сторону, влево;
2) у, при, близ: parЊ tЇn хdсn Xen у или близ дороги; parЊ tЇn y‹lattan Plat у (на берегу) моря; І parЊ y‹lassan MakedonЫa Thuc приморская Македония; par цmma Eur перед глазами;
3) вдоль, мимо: parЊ yЭna yal‹sshw Hom вдоль морского берега; parЊ tЇn BabulЗna pariЎnai Xen миновать Вавилон;
4) в течение, во время (parЊ p‹nta tтn bЫon Plat): parЊ pсton Xen во время попойки; parЊ tЇn kжlika Plut за бокалом (вина);
5) в минуту, в момент: parЊ tЊ dein‹ Plut в минуту опасности; par aйtЊ tЋdik®mata Dem в самый момент преступления; par §kaston kai ¦rgon kaЬ lсgon Plat по поводу каждого действия и (каждого) слова;
6) наряду с, по сравнению с, в сопоставлении с (oйdўn faЫnesyai par‹ ti Her): parЊ tЊ ђlla zТa Xen по сравнению с другими живыми существами; parЊ tЊ ¤k toи prЬn xrсnou Thuc по сравнению с тем, что было раньше;
7) (для выражения количества или степени): par фlЫgon poieЭsyaЫ tina Xen невысоко ставить когол; par oйdўn ђgein ti Soph не придавать никакого значения чему-л.; par чson Luc (настолько) насколько; parЊ tosoиton Thuc вот насколько, вот до чего;
8) (для выражения повторяемости или чередования): par ·mar Soph, par Ґk‹sthn ІmЎran Plat, Xen; изо дня в день, день ото дня; par ¤niautсn Plut из года в год; parЊ m°na trЫton Arst каждый третий месяц, те раз в три месяца; plhgЇn parЊ plhg®n Arph удар за ударом; ©n par §n Plut одно за другим;
9) в соответствии с, на основании, по: фnom‹zein ti par щ boulсmeya Plat называть чтол так, как мы хотим; oй parЊ taиt ¤stin (sc tт koinсn) Isocr не от этого зависит общественное благо;
10) вследствие, из-за (parЊ tЇn ЋmЎleian Thuc; mЇ parЊ ЋpodeilЫasin, ЋllЊ parЊ eйl‹beian Polyb);
11) за исключением, кроме, помимо (parЊ pЎnte naиw Thuc; parЊ p‹nta taиta §terсn ti Plat): oйk ¦sti parЊ taиt ђlla Arph ничего кроме этого невозможно, те иначе нельзя; ЋeЬ par фlЫgon µ diЎfeugon µ ЋpЕllunto Thuc (афинские войска) были постоянно на волосок то от спасения, то от гибели; par фlЫgon ЋpЎfugew цleyron Eur ты едва избежал гибели; parЊ treЭw c®fouw Dem так как не хватало трех голосов;
12) против, вопреки, сверх: pЊr dжnamin Hom сверх (своей) возможности; parЊ moЭran Hom вразрез с обычаями; par ¤lpЫda Aesch, или parЊ dсjan Plat против ожидания; parЊ tЊ soЬ dokoиnta Plat вопреки тому, что тебе желательно; parЊ tЊw spond‹w Xen в нарушение перемирия; parЊ noиn yroeЭn Soph говорить безрассудно; parЊ tЇn ҐvutЗn fжsin Her наперекор их собственному характеру.
Par (2) У (2)
parѓ (135) у (84) , от (39) , около (3) , сверх (2) , вопреки (3) , перед (1) , против (2) , У (1)
ParЊ (10) У (4) , Вопреки (2) , От (4)
parЊ (432) у (252) , к (8) , от (104) , сверх (37) , вопреки (5) , помимо (1) , по (5) , без (1) , против (9) , из (8) , при (1) , При (1)
par‹ (3) у (3)

{para}ЋggЎllv

{para}ђgv

{para}aЯrЎv

{para}aЮtЎv

{para}Ћkoжv

{para}Ћll‹ssv

{para,Ћna}ЏlЫskv

parabaЫnv

para-baЫnv
1) находиться или выступать, стоять рядом: †Ektvri parbebaЕw (= parabebЕw) Hom стоящий (в колеснице) рядом с Гектором; parabeb®kee oЯ ІnЫoxow Her рядом с ним находился (или шел) возница;
2) преступать, нарушать (tЊ nсmima Her; dЫkhn Aesch; чrkouw Arph; tЊw spond‹w Thuc; tЇn par‹dosin NT): parab‹ntew Aesch нарушители законов, преступники; tЫna daimсnvn parab‹ntew t‹de ЋnapЫmplamen; Her за прегрешения против какого божества мы это терпим?; ¤Њn kaЬ хtioиn parabay» Thuc если хоть чтол (из договорных условий) будет нарушено; parabainomЎnvn Thuc так как преступления совершались;
3) пропускать, обходить молчанием (ti Soph, Dem);
4) упускать (tтn kairсn Aesch): oл me parЎba f‹sma Eur (это) видение не ускользнуло от меня;
5) отходить, отклонять: tт mikrтn parab°nai t°w ЋlhyeЫaw Arst небольшое отклонение от истины;
6) тж med проходить, продвигаться: parabaЫnv eЮw tт prсsv toи lсgou Her продолжать (свое) повествование;
7) (о хоре в староатт. комедии) выступать с обращением к зрителям (см par‹basiw) (prтw tт yЎatron parab°nai Arph).

parab‹llv

para-b‹llv
1) (о корме) подбрасывать, бросать, задавать (¤dvd®n, zei‹w, sc toЭw бppoiw Hom);
2) бросать на растерзание (tinЊ toЭw цxloiw Polyb);
3) набрасывать, наваливать (мlhw fakЎllouw Thuc);
4) med ставить на карту, рисковать: parab‹llv tЇn cuxЇn polemЫzein Hom подвергать свою жизнь бранным опасностям; parab‹llv tЊ tЎkna Her оставлять в залог собственных детей; kжboisi parabeblhmЎnow Arph поставленный (в качестве ставки) при игре в кости; pleЫv paraballсmenoi Thuc рискующие большим; oйk аsa parab‹llv Xen делать разные ставки, те рисковать по-разному; parab‹llv tтn kЫnounon tЗn svm‹tvn Thuc подвергаться смертельной опасности; parab‹llv toЭw чloiw Polyb рисковать всем; parab‹llv prсw ti Polyb подвергаться какой-л. опасности;
5) класть рядом (lЫyoi parabЎblhntai Arst);
6) сопоставлять, сравнивать (parab‹llv tini ti Her etc; ti par‹ ti Plat, ti prсw ti Xen, Isocr): parab‹llv чsa perЬ tт aйtт ђmfv eдpon Arst сопоставлять высказывания обеих сторон по одному и тому же вопросу;
7) тж med соперничать, состязаться (tinЫ Xen; med tinЫ ti Eur);
8) противопоставлять: Ћp‹ta d Ћp‹taiw paraballomЎna Soph обман в ответ на обманы;
9) поворачивать (цmma Aesch; tтn фfyalmсn Arph; tЇn kefal®n Plat): parab‹llv tЊ Оta Plat настораживать уши; parab‹llv toзw gomfЫouw Arph стискивать челюсти; parab‹llv tт yжrion Plut затворять дверь;
10) med подводить к берегу, причаливать (tЇn ђkaton Arph);
11) приближаться, подходить (eЮw ѓIvnЫan Thuc; eЮw tЇn pсlin Plut, NT): parab‹llv Ћll®loiw Plat сходиться (встречаться) друг с другом; parab‹llv perЬ „Rсdon Arst причаливать к Родосу;
12) med направляться, плыть (Юyз Ski‹you Her);
13) med передавать, поручать, доверять (paЭd‹w tini tЇn „Ell‹da glЗssan ¤kdid‹skesyai Her);
14) med обманывать, предавать (tin‹ Her, Thuc);
15) тж med предаваться, отдаваться (eЮw Іdon‹w Arst; med tжxъ kaЬ ¤lpЫsi Thuc).

par‹basiw

par‹-basiw, evw І
1) переход (чrvn Plut);
2) движение, переменное выдвигание (par‹basiw vl par‹tasiw kaЬ par‹llajiw skelЗn Plut);
3) (о законах) преступание, нарушение (toи nсmou NT; tЗn dikaЫvn Plut);
4) проступок, преступление (ЋmetrЫai kaЬ parab‹seiw Plut);
5) (в староатт. комедии) парабаза, отступление (несвязанное с содержанием самой драмы обращение хора к зрителям; полная парабаза состояла из семи частей: 1. komm‹tion, 2. собств. par‹basiw, 3. makrсn или pnЭgow, 4. strof®, 5. ¤pЫrrhma, 6. ЋntЫstrofow и 7. ЋntepЫrrhma; strof® и ЋntЫstrofow произносились хором, остальные самим хорегом).
parab‹sei (1) преступлении (1)
parab‹sevn (2) Преступлений (1) , преступлений (1)
parab‹sevw (2) преступление (1) , преступления (1)
par‹basiw (2) преступление (2)

parab‹thw

para-b‹thw, ou (ba) х
1) парабат, сражающийся с колесницы воин Hom, Eur, Xen;
2) pl у римлян (лат velites) легковооруженные войска (следовавшие за конницей) Plut;
3) (поэт parb‹thw Aesch) преступник, нарушитель (nсmou NT).

parabi‹zomai

para-bi‹zomai
1) брать силой, взламывать (tтn x‹raka Polyb);
2) ломать, нарушать (tЊw gnЕmaw, taЭw ІdonaЭw tЇn fжsin Plut);
3) удерживать, принуждать (tina NT).

{para}bib‹zv

{para}biсv

{para}blЎpv

para-blЎpv
1) подсматривать сбоку Arph: parablЎpv yatЎrД (sc фfyalmТ) Arph глядеть искоса, те подозрительно;
2) плохо видеть: eЮ mЇ ¤gЖ parablЎpv Luc если не обманывает меня зрение;
3) проглядеть, оставить без внимания (tЊw thlikaжtaw diafor‹w Polyb; tт аdion Plut).

paraboleжomai

para-boleжomai подвергаться опасности, рисковать (t» cux» nt).

parabol®

para-bol® І
1) сопоставление, сравнение (tЗn bЫvn Plat): parabol® kaЬ sжgnrisiw Polyb сопоставление и сравнение; parabolЇn poieЭsyai prсw ti Isocr и ¦k tinow Arst сравнивать с чем-л.;
2) образ, подобие (eЮw tтn kairтn tтn ¤nesthkсta NT);
3) рит. парабола, аллегорический рассказ, притча Arst, NT;
4) приближение, сближение: parabolaЬ Ћll®lvn Plat взаимное сближение; ¤k parabol°w (sc neЗn) m‹xesyai Polyb вести ближний бой на море;
5) отклонение (от прямого пути), петля (ҐligmoЬ kaЬ parabolaЫ Plut);
6) мат парабола (коническое сечение).

paraggelЫa

par-aggelЫa І
1) воен. приказ(ание) (войскам), распоряжение Xen: tсpow ¤pithdeiсtatow eЮw paraggelЫan Polyb место, весьма удобное для отдачи приказаний, те в качестве командного пункта;
2) наставление, руководство, правило: кpт paraggelЫan pЫptein Arst определяться (известными) правилами;
3) заповедь NT;
4) полит. вербовка политических сторонников, политические происки (suggnЕmh kaЬ paraggelЫa Dem);
5) искательство политических постов Plut

paraggЎllv

par-aggЎllv
1) приносить весть, возвещать, объявлять: paraggЎllv ¤k TroЫaw tinЫ Aesch приносить кому-л. вести из Трои; paraggЎllv toЭw fЫloiw Lys призывать друзей на помощь;
2) (тж par‹ggelma paraggЎllv Lys) указывать, предписывать, приказывать, требовать (tinЫ ti perЫ tinow Thuc; tini poieЭn ti Her): tЊ paraggellсmena Thuc etc, tЊ parhggelmЎna Xen и tЊ paraggelyЎnta Arst указания, распоряжения, предписания; paraggЎllv paraskeuЇn sЫtou Her приказывать заготовить продовольствие; paraggЎllv pЎny ІmerЗn sitЫa Thuc отдать распоряжение о создании пятидневного запаса продовольствия; paraggЎllv par‹ggelma Lys отдать приказ;
3) призывать, побуждать; paraggЎllv eЮw чpla Xen призывать к оружию; ‘pantaw eЮw tтn kat‹logon paraggЎllv Luc призывать всех записываться в войска, объявлять всеобщий набор;
4) приглашать (¤pЬ tт deЭpnon Luc): paraggЎllv Ћll®loiw ґkein Йw prvуaЫtata Plat условиться друг с другом прийти как можно раньше;
5) полит. созывать своих единомышленников, устраивать политические сговоры (¤noxleЭn kaЬ paraggЎllv Dem);
6) (опираясь на своих друзей) добиваться государственных постов, домогаться, искать: paraggЎllv кpateЫan или eЮw кpateЫan Plut добиваться консульского поста;
7) учить, наставлять (tinЬ бna NT; toиto par®ggelle Puyagсraw Plut).

{para}gЫgnomai

para-gЫgnomai, ион и староатт. paragЫnomai (gi) (fut paragen®somai, aor2 paregenсmhn)
1) находиться (при ком-л. или при чем-л.), присутствовать; участвовать, (t» m‹xъ Plat; ¤n toЭw ЋgЗsi Isocr): paragЫgnomai tini daitЫ Hom участвовать в чьем-л. пире; polloЭsi paregenсmhn Her я присутствовал при многих (подобных случаях); SofokleЭ paregenсmhn ¤rvtvmЎnД Plat я был у Софокла, когда его спросили;
2) приходить на помощь, оказывать помощь (m‹xъ tinЫ Thuc): paragЫgnomai ¤pЫ tina Thuc оказывать помощь против когол;
3) случаться, возникать, происходить (чyen tiw dжnamiw paregЎneto Thuc; aЯ mayhmatikaЬ tЗn ¤pisthmЗn diЊ toжtou toи trсpou paragЫnontai Arst);
4) приходить, прибывать, являться (eЮw S‹rdeiw Xen; eЮr®nhn paregenсmhn doиnai NT): paragЫgnomai eЮw tт prсsyen Xen продвинуться вперед;
5) созревать, поспевать (х sЭtow paragЫnetai Her).

paragЫnomai

par‹gv

par-‹gv (ag)
1) передвигать, переводить, отводить (tЊw t‹jeiw eЮw tЊ pl‹gia Xen; tт мdvr eЮw tт pedЫon Plut): par‹gv ptЎrugaw Eur изменять направление полета; par‹gv tЊw moЫraw Her изменять ход судьбы;
2) приводить, вводить (par‹gv eЮw tт d°mсn, sc tina Lys): par‹gv ¤w mЎson tin‹ Her приводить, те представлять когол (кому-л.); par‹gv ti eЮw tт mЎson toЭw lсgoiw Plat ставить на обсуждение чтол; par‹gesyai eаsv stЎgaw Soph проникать в дом;
3) склонять, сманивать, завлекать, совращать (tinЊ mжyoiw Pind; tinЊ eЮw Ћrkжstata Aesch; tinЊ Ћp‹tъ Thuc): tТ fсbД parhgсmhn Soph мной руководило чувство страха; nЎoiw paraxyeЫw Eur поддавшись уговорам молодежи; parhgmЎnow misyoЭw eЮrg‹syai t‹de Soph побужденный к этому подкупом;
4) изменять, извращать, перетолковывать (toзw nсmouw ¤pЫ ti, oйdўn gr‹mma Plat): smikrтn par°ktai tт цnoma Plat (это) слово мало изменилось; щ par‹gontew ІmeЭw …Ammvna lЎgomen Plut (имя Амун), которое мы переделали в Аммон; peiyoЭ kaЬ lсgД par‹gv tЇn Ћn‹gkhn Plut убеждением и словом смягчать (суровую) необходимость;
5) (тж par‹gv tтn xrсnon Plut) затягивать, откладывать, тянуть (tЇn prЌjin Diod; ¤kkroжein kaЬ par‹gv Plut);
6) проходить мимо (oй tт aйtс ¤sti pros‹gein te kai par‹gv Xen; І ¤k t°w pсlevw par‹gousa dжnamiw Polyb);
7) тж med проходить, кончаться (І skotЫa par‹getai, par‹gei tт sx°ma toи kсsmou toжtou NT);
8) производить, выводить: х ЋndriЊw (oй jжlon, ЋllЊ) par‹getai jжlinow Arst статуя (из дерева) называется не деревом, а производным словом «деревянная»;
9) (о кораблях) заходить, приставать, причаливать (¤pЬ tЇn Xrusсpolin, eЮw tЇn „RЕmhn Polyb).

par‹deigma

par‹-deigma, atow tс
1) образец, модель (sc toи nhoи Her; tТ paradeЫgmati xr°syai Plat): prтw tт par‹deigma Ћperg‹zesyaЫ ti Plat отделывать чтол согласно образцу; tт eдdow kaЬ tт par‹deigma Plat форма и прообраз;
2) пример: paradeЫgmatow §neka tЗn mellсntvn Lys в качестве примера на будущее; tinЊ par‹deigma poieЭsyai Plat брать когол в качестве примера; ¤pЬ paradeЫgmatow Aeschin для примера, например;
3) наглядное подтверждение, доказательство (toи lсgou Thuc);
4) поучительный пример, урок (toЭw prсteron gegenhmЎnoiw paradeЫgmasi xr°syai Lys): par‹deigma toи mЇ ЋdikeЭn Lys пример, удерживающий от преступлений; tт sтn par‹deigma ¦xvn Soph имея (перед глазами) твой пример;
5) подобие, изображение (paradeЫgmata nekrЗn jжlina Her).

paradeigmatЫzv

para-deigmatЫzv
1) выставлять в качестве (дурного) примера (tin‹ Polyb);
2) выставлять на посмеяние, делать посмешищем, позорить (tin‹ Plut, NT).

{para}deiknжv

paradeiknжv (только praes и impf) Isocr, Polyb = paradeЫknumi.

Словарное определение для paradeЫknumi:
para-deЫknumi
1) вместе показывать, сопоставлять (ti Isocr); med выставлять напоказ Dem;
2) представлять, изображать (tinЊ lali‹n Anth; tinЊ oйk цnta Polyb): paradeЫknumi ti ҐautТ tТ lсgД Plat представить себе самому, осознать;
3) показывать, рассказывать, излагать (pЗw gЎgone І sumplok® Polyb);
4) указывать, назначать (fсrouw tinЫ Xen).

par‹deisow

par‹deisow х (перс.)
1) охотничий заповедник, увеселительный парк Xen, Plut;
2) рай NT.

paradЎxomai

para-dЎxomai, ион paradЎkomai
1) получать (s°ma kakсn Hom; tЊ ferсmena gr‹mmata Xen);
2) получать в виде наследства, наследовать (sofЕtata no®mata Pind; tтn pсlemon parЊ toи patrсw Her): f®mhn paradedЎgmeya Plat у нас есть предание; paradЎxomai m‹xhn Her продолжать (начатое другими) сражение;
3) принимать, впускать, допускать (tinЊ eЮw tЇn pсlin Plat): paradЎxomai tina Polyb (дружески) принимать когол; paradЎxomai tЇn Ћpagvg®n Lys принимать жалобу;
4) допускать, соглашаться (paradЎxomai tтn lсgon Plat): eаper taиta paradejсmeya Plat если мы допустим это, те согласимся с этим.

paradЫdvmi

para-dЫdvmi (di)
1) передавать (tТ paidЬ tЇn Ћrx®n Her; tЊ p‹tria teжxea tТ LaertЫou Soph; tЇn pсlin toЭw ¤pigignomЎnoiw Isocr): oЯ paradedomЎnoi mиyoi Arst перешедшие по преданию мифы; paradedomЎna kaЬ muyЕdh Dem предания и сказания;
2) выдавать, сдавать (чpla Xen; tЇn S‹mon tinЫ Her; ti ¤p ЋrgurЫД Plut): paradЫdvmi Ґvutсn Her сдаваться;
3) отдавать, предавать (tinЬ toзw nЎouw did‹skein Plat): tжxъ aкtсn paradЫdvmi Thuc отдаваться на волю судьбы; paradoиnaЫ tina toЭw §ndeka Lys предать когол суду Одиннадцати; paradЫdvmi ІdonaЭw (sc Ґautсn) предаваться наслаждениям;
4) давать, доставлять (kиdсw tini Pind);
5) разрешать, допускать: µn oЯ yeoЬ paradidЗsin Xen если позволят боги;
6) предоставлять, уступать (tЇn nЫkhn tinЫ Her);
7) наносить (plhgЇ sid®rД paradoyeЭsa Eur);
8) (о плодах) доходить, поспевать (чtan paradЗ vl paradoЭ х karpсw NT).
paradedomЎnoi (1) переданы (1)
paradedomЎnouw (1) переданных (1)
paradЎdotai (1) она передана (1)
paradЎdvka (4) передал (2) , передам (1) , предам (1)
paradedЕkeisan (1) предали (1)
paradЎdvken (1) передал (1)
paradedvkсsi (1) предавшими (1)
paradidсmeya (1) передаёмся (1)
paradidсnai (2) предавать (2)
paradidсnta (1) предающего (1)
paradidсntew (2) предающие (2)
paradidсntow (1) предающего (1)
paradЫdosyai (2) быть предаваемым (2)
paradЫdotai (7) предаётся (7)
paradidoзw (7) предающий (7)
paradidoжw (3) предающий (3)
paradidТ (1) будет передавать (1)
paradЫdvmi (1) передам (1)
paradЫdvw (1) предаёшь (1)
paradoyeЬw (1) переданный (1)
paradoyeЫsъ (1) переданную (1)
paradoyeЫshw (1) переданной (1)
paradoy» (5) он был предан (1) , будет передан (4)
paradoy°nai (3) [того, как] был предан (1) , быть преданным (2)
paradoy®sesye (2) Будете преданы (1) , будете преданы (1)
paradoy®setai (7) будет предан (3) , будет предана (1) , будет предано (2) , будут преданы (1)
paradoy®sontai (4) будут переданы (3) , разрешатся (1)
paradoy®tvsan (1) передали [бы] (1)
paradoyЗ (1) был передан Я (1)
paradoЭ (4) позволит (1) , он передал (1) , он передал бы (1) , предал (1)
paradсntow (1) предавшего (1)
par‹dow (3) передай (1) , Передай (1) , Предай (1)
paradoиnai (8) передать (5) , [чтобы] передать (2) , передавать (1)
paradoзw (3) предал (1) , предавший (1) , передавший (1)
paradoжw (1) предавший (1)
paradЗ (3) передам (2) , Я передал (1)
paradТ (5) передал (2) , он передал [бы] (1) , передаст (1) , Передал (1)
paradТw (4) передашь (1) , передай (3)
paradЕsei (12) Предаст (1) , предаст (11)
paradЕsein (2) передать (2)
paradЕseiw (1) передашь (1)
paradЗsin (1) предадут (1)
paradЕsousin (8) будут передавать (4) , предадут (2) , передадут (1) , передаст (1)
paradЕsousЫn (1) передадут (1)
paradЕsv (4) передам (4)
paradЕsvn (1) намеревающийся предать (1)
paredЫdeto (1) Он был предаваем (1)
paredЫdosan (1) они передавали (1)
paredЫdou (2) передавал (2)
paredЫdoun (1) они передавали (1)
paredсyh (6) был предан (3) , было предано (2) , была предана (1)
paredсyhmen (1) преданы (1)
paredсyhn (3) был передан (3)
paredсyhte (2) вы были переданы (2)
parЎdosan (1) передали (1)
parЎdvka (4) я передал (1) , я предал (2) , Я предал (1)
paredЕkamen (2) мы передали [бы] (1) , мы предали (1)
parЎdvk‹n (1) передали (1)
parЎdvkan (7) передали (2) , предали (5)
parЎdvkaw (7) передал (6) , отдал (1)
paredЕkate (2) вы передали (1) , предали (1)
parЎdvken (33) передал (25) , он передал (2) , предал (5) , передала (1)

par‹doja

par‹-doja t‹ необычные мнения, странные вещи (par‹doja lЎgein Xen; par‹doja ЮdeЭn NT).

{para}doj‹zv

paradoj‹sei (2) прославится (1) , удивит (1)
paradoj‹sv (2) увидишь (1) , удивительное сделаю (1)

par‹dojow

par‹-dojow 2
1) противоречащий установившемуся мнению, необычный, невероятный, странный (lсgow Plat; par‹dojow kaЬ yaumastсw Men): tт ¦ndojon ¤k toи paradсjou yhrЌsyai Plut искать славы в необычном;
2) замечательный, необыкновенный (¤pifaneЭw kaЬ par‹dojoi pr‹jeiw Polyb).

par‹dosiw

par‹-dosiw, evw І
1) передача, вручение (toи sk®ptrou Thuc; tЗn xrhm‹tvn Arst; t°w basileЫaw Plut);
2) преподавание, передача учения (didaskalЫa kaЬ par‹dosiw Plat);
3) сдача (неприятелю) (t°w pсlevw Thuc, Polyb);
4) учение, предание (eЮw mn®mhn kaЬ par‹dosin ђgein tinЫ ti Polyb; parabaЫnein tЇn par‹dosin tЗn presbutЎrvn NT).

paradrom®

para-drom® І пробегание, быстрое прохождение (t°w PamfulЫaw Plut): ¤k paradrom°w Arst, Plut и ¤n paradrom» Arst мимоходом, вскользь.

{para,eЮw}t®kv

pareist®kei (4) стоял перед (1) , предстоял (3)

{para,¤k}бsthmi

{para,¤k}leЫpv

{para,¤n}b‹llv

{para,¤n}фxlЎv

{para}¦rxomai

{para}¦xv

{para}zeжgnumi

para-zeжgnumi и parazeugnжv
1) сопрягать, сочетать (xrhstТ ponhrтn lЎktron Eur);
2) приставлять (frourЖ fжlakЎ tini Eur).

parazhlсv

para-zhlсv
1) возбуждать рвение или ревность NT;
2) раздражать (tina NT).
parazhloиmen (1) вызываем на ревность (1)
parazhlЗsai (1) сделать ревностными (1)
parazhlЕsv (3) сделаю ревнивыми (1) , сделаю ревностной (1) , раздражу (1)
parez®lvs‹n (1) раздражили (1)

parayal‹ssiow

I para-yal‹ssiow, атт parayal‹ttiow 3 приморский (pсliw Her etc; Xen).
II parayal‹ssiow х приморский житель Plut

par‹yema

{para}yermaЫnv

para-yermaЫnv разгорячать: parayermanyeЫw Aeschin разгоряченный (вином).

parayevrЎv

para-yevrЎv
1) рассматривать совместно, сопоставлять, сравнивать (tina prсw tina Xen; tin‹ tini Luc);
2) рассматривать попутно или вскользь (ti Plut);
3) смотреть сквозь пальцы, пренебрегать (ti Dem); pass быть пренебрегаемым NT.
pareyevroиnto (1) были обделяемы вниманием (1)

paray®kh

para-y®kh І
1) приложение, добавление (lсgou Plut);
2) вручаемое на хранение, вклад: paray®khn tinЫ ti tiyЎnai Her вверять кому-л. чтол;
3) залог, заложник(и) (tinЊ paray®khn paratiyЎnai ¦w tina Her; paray®khn ful‹jai NT).
paray®kъ (1) вверенном на хранение (1)
paray®khn (4) вклад (3) , вверенное на хранение (1)

{para}бhmi

parainЎv

par-ainЎv (fut parainЎsv и parainЎsomai; impf par№noun; pass: aor parъnЎyhn, pf par№nhmai) убеждать, увещевать, советовать (tini Thuc; tinЫ ti Pind; tini poieЭn ti Her, Plat и tina poieЭn ti NT; perЫ tinow Thuc, Plat): parainЎv хpoЫouw tinЊw xrЇ eдnai Xen указывать, как кто должен себя вести.

{para}бsthmi

paraitЎomai

par-aitЎomai (impf parъtoжmhn, aor parъths‹mhn, pf par№thmai)
1) просить, упрашивать (tina Her): paraitЎomai perЫ tinow Xen просить (заступаться) за когол; paraitЎomai tin‹ ti Plat просить когол о чем-л.; oЯ paraitoжmenoi Arst просящие (о помощи);
2) выпрашивать, вымаливать: cuxЇn paraitЎomai Her просить сохранить жизнь (ср 4);
3) просить о прощении: sў paraitoиmai t‹de Eur и ¦xe me parъthmЎnon NT прошу тебя извинить меня (за это);
4) ослаблять, отводить, смягчать, умилостивлять (фrg®n tinow Aeschin, Plut): paraitЎomai tтn fyсnon Plut не давать повода к зависти; paraitЎomai tтn y‹naton Plut и paraitЎomai tт ЋpoyaneЭn NT просить о помиловании (ср 2); paraitЎomai fug‹w Eur (просьбами) освобождать от изгнания;
5) просить освободить себя, те отвергать, отклонять, отказывать(ся): paraitЎomai tina Polyb отклонять чье-л. приглашение: paraitЎomai toзw pсtouw Plut не принимать участия в пирах; paraitЎomai tina NT и paraitЎomai tina t°w oЮkЫaw Luc закрывать кому-л. доступ в свой дом; paraitЎomai tЇn diaЫresin tЗn фnom‹tvn Plat отказаться от различения слов; paraitЎomai oЮkЎthn Diog. L. уволить слугу; paraitЎomai gunaЭka Plut развестись с женой;
6) (тж paraitЎomai t°w timvrЫaw Plut) просить простить, заступаться (tina Polyb, Plut): paraitЎomai tina toи mhdismoи Plut просить не винить когол в сочувствии мидянам.

parakayЎzomai

para-kayЎzomai садиться или сидеть рядом (tini Plat, Arph, Xen, Plut).

parakalЎv

para-kalЎv
1) призывать, звать (tina eаsv Xen; tina ¤w pсlemon Her; toзw yeoжw Dem): parakaloжmenow kaЬ ђklhtow Thuc званый или незваный; parakalЎv tina sжmboulon Xen или eЮw sumboul®n Plat позвать когол для (= чтобы попросить) совета;
2) звать, приглашать (¤pЬ daЭta Eur; ¤pЬ y®ran Xen; tina ЮdeЭn kaЬ proslal°sai NT);
3) звать, поощрять, ободрять, побуждать, увлекать (tina ¤pЬ tЊ k‹llista ¦rga Xen; tina eЮw m‹xhn Eur; tina prosmЎnein tinЫ NT): І di‹noia paraxЎklhtai Arst мысль поглощена;
4) убеждать, просить (tina NT);
5) доводить (tina ¤w d‹krua Eur): parakalЎv (tina) ¤w fсbon Eur пугать когол;
6) советовать, рекомендовать (tЊ prЎponta Polyb): tЊ parakaloжmena Dem предложения, требования;
7) звать на помощь или в свидетели (tina Lys, Dem);
8) утешать (mak‹rioi oЯ penyoиntew, чti aйtoЬ paraklhy®sontai NT);
9) разжигать, раздувать, разводить (pollЇn flсga Xen).

parakalжptomai

{para}kalжptv

para-kalжptv закрывать, скрывать, прятать (tт =°ma parakekalummЎnon Ћpс tinow NT): parakalжptesyai prтw tт deinсn Plut закрыться или зажмуриться перед лицом опасности; parejiсntow kaЬ parakaluptomЎnou toи lсgou Plat беглой и затуманенной речью, те вскользь и скрывая (сущность дела); parakalжptesyai t» mЎyъ tЇn di‹noian Plut скрывать (затуманивать) свои мысли опьянением.

{para,kata}eмdv

{para,kata}ёmai

parakatay®kh

para-katay®kh І
1) сданная на хранение ценность (parakatay®khn katayЎsyai par‹ tini Lys и Ћpodidсnai tinЫ Sext): xrusЫou parakatay®kh Plat сданное на хранение золото; parakatay®kh t°w trapЎzhw Dem банковский вклад;
2) вверенное (чьему-л.) попечению: tinЊ parakatay®khn dЎxesyai Her принять попечение над кемл; oЯ tЇn tЗn nсmvn parakatay®khn ¦xontew Aeschin те, кому вверено попечение о законах.

par‹keimai

par‹-keimai, поэт p‹rkeimai
1) лежать возле, находиться рядом или быть близким (trapЎzъ Hom): І parakeimЎnh pжlh Polyb ближайшие ворота;
2) быть смежным, граничить друг с другом: ‘ma parakeЭsyai lжpaw te kaЬ Іdon‹w Plat (ты видишь, что) страдания и наслаждения существуют совместно;
3) быть в наличии, находиться в распоряжении: кmЭn par‹keitai ±ў m‹xesyai µ feжgein Hom перед вами выбор сражаться или бежать; tЊ parakeЫmena (см par‹yesiw 4) Polyb поданные на стол кушанья; tЊ kakЊ tЊ parakeЫmena Arph теперешние несчастья; tт parkeЫmenon Pind настоящее; ¤n mn®mъ parakeЫmena Plat находящееся в памяти рядом; х parakeЫmenow (sc xrсnow) грам. прошедшее совершенное (perfectum); tЊ parakeЫmena (см par‹yesiw 9) грам. словосочетания (в отличие от словосложений sunyЎseiw); tт parakeЫmenon Plut заместительное слово (напр. EйmenЫdew вм. ѓErinжew).

Словарное определение для par‹yesiw:
par‹-yesiw, evw І
1) сопоставление, сравнение (par‹yesiw kaЬ sжgkrisiw Polyb; tЗn ¤nantЫvn Plut);
2) нагромождение, скопление (tЗn фnom‹tvn, tЗn xorhgiЗn Polyb); pl запасы, ресурсы Polyb;
3) заготовка, хранение (toи oаnou kaЬ tЗn Ћkrodrжvn Diod);
4) (поданное) кушанье, блюдо Polyb, Plut;
5) смежность, близость, соседство (t°w pсlevw Polyb);
6) изложение, перечисление (tЗn marturiЗn Diog. L.);
7) предложение, рекомендация, совет (aЯ tЗn fЫlvn parayЎseiw Polyb);
8) паратеза (род или прием гимнастической борьбы) Plut;
9) грам. рядоположение, (простое) словосочетание (напр. Diсs-koroi, в отличие от sжnyesiw словосложение, напр. Dio-gen®w).


Словарное определение для par‹yesiw:
par‹-yesiw, evw І
1) сопоставление, сравнение (par‹yesiw kaЬ sжgkrisiw Polyb; tЗn ¤nantЫvn Plut);
2) нагромождение, скопление (tЗn фnom‹tvn, tЗn xorhgiЗn Polyb); pl запасы, ресурсы Polyb;
3) заготовка, хранение (toи oаnou kaЬ tЗn Ћkrodrжvn Diod);
4) (поданное) кушанье, блюдо Polyb, Plut;
5) смежность, близость, соседство (t°w pсlevw Polyb);
6) изложение, перечисление (tЗn marturiЗn Diog. L.);
7) предложение, рекомендация, совет (aЯ tЗn fЫlvn parayЎseiw Polyb);
8) паратеза (род или прием гимнастической борьбы) Plut;
9) грам. рядоположение, (простое) словосочетание (напр. Diсs-koroi, в отличие от sжnyesiw словосложение, напр. Dio-gen®w).

par‹klhsiw

par‹-klhsiw, evw І
1) призыв, воззвание, увещевание, побуждение (tinow prсw ti Aeschin, Polyb или eаw ti Plat): І prтw tтn цxlon par‹klhsiw Thuc обращение (с призывом) к толпе;
2) просьба: І perЬ t°w ЏmartЫaw par‹klhsiw Plut просьба о прощении греха;
3) призывание на помощь, просьба о помощи Thuc, Dem;
4) утешение (х yeтw t°w parakl®sevw NT).
parakl®sei (7) утешением (3) , утешение (1) , утешении (3)
parakl®sevw (13) утешения (8) , увещевания (2) , утешение (2) , просьбой (1)
par‹klhsin (10) утешения (1) , утешение (7) , увещевание (1) , просьбу (1)
par‹klhsiw (5) утешение (5)

paraklhtikсw

para-klhtikсw 3 призывающий, побуждающий: paraklhtikсw t°w dianoЫaw Plat побуждающий к размышлению.

par‹klhtow

par‹-klhtow х
1) защитник, (право)заступник Dem;
2) утешитель NT.

parako®

par-ako® І
1) слышанное краем уха, смутные слухи: diЊ tЊw кpт tЗn ђllvn parako‹w Plat известное понаслышке от других;
2) непослушание (¤kdik°sai pЌsan parako®n NT).

par‹koitow

par‹koitow І Diod = par‹koitiw.

Словарное определение для par‹koitiw:
par‹-koitiw, iow І (dat. parakoЫti) супруга Hom, Hes.

parakolouyЎv

par-akolouyЎv
1) идти рядом, сопровождать, следовать (tini Arph, Plat etc);
2) следовать, повиноваться (t» didaskalЫ& NT);
3) проходить (простираться, тянуться) вдоль (pсroi katЊ p‹nta tтn pleжmona parakolouyoиntew Arst): di чlhw t°w Яppik°w parakolouyeЭ Xen (это правило) является общим для верховой езды;
4) внимательно следить, исследовать (nos®mati Plat; toЭw pr‹gmasin Dem; pЌsin ЋkribЗw NT);
5) понимать, постигать (taЭw pr‹jesin Polyb);
6) лог., филос. быть (тесно) связанным, относиться (tini Arst).

parakoжv

par-akoжv (fut parakoжsomai)
1) слышать вскользь (мимоходом), узнавать понаслышке, прослышать (ti Her и tinсw Plat);
2) подслушивать (tЫ tinow Arph и ti par‹ tinow Plat);
3) ослышаться, недослышать, плохо (превратно) понять: tЊ mўn ђlla фryЗw іkousaw, чti dў kaЬ ¤mў oаei eЮpeЭn, toиto par®kousaw Plat (все) остальное ты слышал правильно, но насчет того, будто и я это говорил, это тебе послышалось;
4) невнимательно слушать, пропускать мимо ушей (tinсw Polyb, Plut и perЫ tinow Polyb);
5) не слушать(ся), не подчиняться (tinсw Polyb, Luc, NT).

{para}kroжv

para-kroжv
1) сбивать в сторону, сбивать с толку, вводить в заблуждение (tin‹ Plat): ђyrei p» parakroжmeya Plat посмотри, куда мы отклонились; parakroжesyai aкtсn Plut сбиться с ног, упасть; tЊ sf‹lmata, “ aйtтw кf Ґautoи parekЎkrousto Plat ошибки, в которые он сам впал;
2) med обманывать, надувать (tina Plut, tin‹ ti Dem и tina perЫ tinow Polyb);
3) med отталкивать от себя, отражать, отбивать, парировать (taЭw maxaЫraiw toзw kontoжw Plut);
4) med отклонять от себя, отказываться (tтn yrЫambon Plut);
5) распростирать, растягивать: І фyсnh parakЎkroustai Luc парус натянут.

parakжptv

para-kжptv, поэт parkжptv
1) высовываться, выглядывать (¤k yurЫdow Arph): parakжcasa ЮdeЭn tina Plat выглянувшая, чтобы увидеть когол; svthrЫa parЎkuce Arph мелькнула надежда на спасение;
2) заглядывать (kat‹ ti Theocr и eаw ti Luc);
3) небрежно скользить взглядом или мельком взглядывать (¤pЬ tтn t°w pсlevw pсlemon Dem);
4) вникать (eЮw nсmon tЎleion NT).

paralamb‹nv

para-lamb‹nv (fut paral®comai ион paral‹mcomai, aor parЎlabon)
1) получать по наследству, наследовать (pollЇn oйsЫan parЊ toи patrсw Dem; toзw nсmouw parЊ tЗn progсnvn Isocr; tЇn basilhэhn Her): oЯ pareilhmmЎnoi mиyoi Arst унаследованные сказания, предания; tЊ pareilhmmЎna Arst традиционные учения;
2) принимать на себя (tЇn Ћrx®n Plat; tЊ t°w pсlevw pr‹gmata Arph): tЊ paralambanсmena Her предприятия, начинания;
3) брать (себе) (tт biblЫon Plat): paralabЖn tтn lсgon Polyb взяв слово; paralamb‹nv ¤pЬ braxж Polyb сжато излагать; sumboжlouw paralamb‹nv Arst брать себе в союзники; paralamb‹nv tтn yumсn Plut разгорячаться, раздражаться;
4) привлекать, приглашать (m‹rturaw Dem; prтw tЊw Ґsti‹seiw tin‹ Diod; eЮw tт sussЫtion Plut);
5) принимать (tЇn paЭda Her): tinЊ ¤pЬ jeЫnia paralamb‹nv Her принимать когол в число близких друзей; paralamb‹nv toзw paЭdaw Plat принимать на воспитание детей;
6) воспринимать, слышать (ti perЫ tina Thuc, perЫ tinow Polyb и ti Ћpс tinow NT; toиto tт ¦pow Her): paralamb‹nv Ћl®yei‹n tinow Her убедиться в чьейл правдивости; Ћko» paralamb‹nv Her знать понаслышке;
7) перенимать (sofЫan par‹ tinow Plat);
8) застигать, заставать: paralamb‹nv toзw †Ellhnaw oаkoi skhnoиntaw Xen найти (застать) греков живущими (отдельными) домами;
9) захватывать (tin‹ Her; tЊw naиw Thuc): paralamb‹nv oйdўn t°w ¤sсdou Her нисколько не овладеть подступом; paralamb‹nv toзw polloзw ¤k paЫdvn Plat получить влияние над многими из детей;
10) подхватывать, использовать (tт oлnom‹ tinow Her).

paralЎgomai

para-lЎgomai (fut paralЎjomai, aor1 paralej‹mhn 3 sing syncop. parЎlekto)
1) (воз)лежать рядом (tini Hom);
2) плыть вдоль (ѓItalЫan Diod; Kr®thn NT).

paralЫa

par-alЫa, ион paralЫh І (sc xЕra) морское побережье, взморье Her, Polyb, NT, Plut
paralЫaw (3) морского побережья (3)

par‹liow

I par-‹liow 3, реже 2 (al) приморский (c‹mmow Aesch; pсliw Eur; цrniyew Soph; futсn Plut; sc pсleiw NT).
II par‹liow І (sc xЕra или ) морское побережье Polyb, Diod

parallag®

par-allag® І
1) смена, чередование (fruktvriЗn te kaЬ purсw Aesch);
2) изменение (parallag® µ trop® NT);
3) замещение, замена, подмена (dianoЫaw prтw aаsyhsin Plat);
4) различие, разница: meg‹lhn ¦xein parallag®n tini Diod сильно отличаться от чегол

par‹llajiw

par-‹llajiw, evw І
1) попеременное движение (tЗn skelЗn Plut): І deиro kЋkeЭ par‹llajiw t°w kefal°w Plut мотание головой туда и сюда;
2) изменение, отклонение (t°w kin®sevw Plat);
3) мат (взаимный) наклон (t°w gvnЫaw Plut);
4) астр. угол смещения, параллакс Plut

paralogЫzomai

para-logЫzomai
1) ошибаться в расчетах, просчитываться Dem;
2) обсчитывать: trЫa Іmiobсlia paralogЫzomai tina Arst обсчитать когол на три обола;
3) неправильно рассуждать (Z®nvn paralogЫzetai Arst);
4) вводить в заблуждение, обманывать (tina Isocr, Aeschin, Plut; Ґautсn NT; paralogisy°nai kaЬ paralogЫsasyai Arst).

paralogismсw

para-logismсw х
1) ложное умозаключение, паралогизм Arst;
2) обман Polyb

paralжomai

paralutikсw

para-lutikсw 3 расслабленный, разбитый параличом NT.

{para}lжv

para-lжv тж med.
1) отвязывать, снимать (tЊ phd‹lia tЗn neЗn Her; tтn yЕraka Plut);
2) (тайком) развязывать, распечатывать, в смысле обкрадывать (tЊ sakkЫa tЗn xrhm‹tvn Diod);
3) спускать (с привязи) (kжna Xen);
4) отделять, разлучать (tinЊ d‹martow Eur);
5) отнимать, отбирать: Smжrnh sfЎvn parelжyh кp ѓIЕnvn Her Смирна была у них (эолян) отнята ионийцами;
6) освобождать (tinЊ t°w strateэhw Her);
7) лишать (tinЊ t°w strathgЫhw Her): tinЊ t°w фrg°w paralжv Thuc унять чейл гнев; Ґautтn toи z°n paralжv Plut лишить себя жизни;
8) спасать (cux‹n tinow Eur);
9) отстранять, отвращать („Ell‹dow pсnouw Eur);
10) ослаблять, расслаблять (tт sЗma trof°w Ћpox» Plut): І dжnamiw t°w pсlevw parelжyh Lys сила города (Афин) была надломлена; paralelumЎnow NT = paralutikсw.

paramЎnv

para-mЎnv, поэт parmЎnv
1) оставаться (oйdЎ tiw aйtТ ѓArgeЫvn parЎmeine Hom): par‹meinon tтn bЫon ІmЭn Arph оставайся навсегда с нами; parameЫnatЎ moi tosoиton xrсnon Plat побудьте со мной немного;
2) (стойко или упорно) держаться (m‹xaiw Pind);
3) сохраняться, длиться (oмtv moi dokeЭ І кgЫeia mЌllon paramЎnein Xen): І ЋeЬ paramЎnousa (sc fжsiw) Eur неотъемлемые природные качества;
4) оставаться в живых, выживать (tЎkna parameЫnanta Her).

paramuyЎomai

para-muyЎomai
1) уговаривать, убеждать, советовать (paramuyЎomai tini oаkad ЋpopleЫein Hom): paramuyЎomai tina prсyumon eдnai prсw ti Plat убеждать когол отважиться на чтол;
2) ободрять, утешать (tina lсgoisi Arph): paramuyЎomai tin‹ tinow Diod и tina ¤pЫ tini Luc утешать когол в чем-л.;
3) словами смягчать, успокаивать, унимать (tтn fyсnon Plut; tт pЎnyow Luc): tт t°w monarxЫaw цnoma paramuyoжmenow Plut чтобы избежать слова «монархия».

paramuyЫa

para-muyЫa І
1) уговаривание, увещевание (tЗn цxlvn Plat);
2) доказательство (toиto oйk фlЫghw paramuyЫaw deЭtai Plat);
3) ослабление, облегчение (tЗn ponvn kaЬ tЗn kindжnvn Plut);
4) развлечение, увеселение (paramuyЫaw x‹rin Plat);
5) успокоение, утешение Plat, NT.

paramжyion

para-mжyion (u)
1) утешение, облегчение (kam‹tvn Soph; lжphw Plut): kindжnД paramжyion eдnai Thuc служить утешением в опасности; paramжyia t°w хdoи Plat средства скрасить путешествие; paramжyia plhsmon°w Plat средства против пресыщения; paramжyion toи mЇ fobeЭsyai Plat основание не опасаться;
2) увещевание, уговоры: paramuyЫoiw eйpeiyЇw gЫgnesyai Plat послушаться увещаний.

paranomЎv

para-nomЎv (impf parenсmoun и parhnсmoun, aor parenсmhsa и parhnсmhsa и т. д.)
1) преступать закон, поступать противозаконно (paranomЎv te kaЬ ЋdikeЭn Plat): paranomЎv eаw tina Her, Lys или perЫ tina Thuc совершать беззаконие по отношению к кому-л.; paranomЎv tЊ dhmсsia Thuc совершать преступление против общественной безопасности; k‹yodow paranomhyeЭsa Thuc противозаконное возвращение (из изгнания);
2) совершать насилие, нарушать (І fжsiw paranomeЭtai Plut): eЮw tт sЗma paranomeЭsyai Plut подвергаться физическому насилию.
paranomЗn (1) преступающий Закон (1)

paranomЫa

para-nomЫa І противозаконный образ действий, беззаконие (paranomЫan ¤pЬ toЭw mЇ Ћn‹gkъ kakoЭw фnomasy°nai Thuc; eаw tina Polyb): paranomЫa eЮw tЇn dЫaitan Thuc распутный образ жизни.

par‹nomow

par‹-nomow 2
1) противоречащий законам, противозаконный (¤noЫkhsiw Thuc; ђdika kaЬ par‹noma Plat);
2) беззаконный, преступный (фrg® Eur; xeЫr Arph).

{para}oЮkЎv

{para}oЮstr‹v

{para}фjжnv

{para}хr‹v

parevramЎnД (1) рассмотрением (1)
parЫdъ (3) проигнорирует (3)
paridЖn (2) игнорирующая (2)
parorЗ (1) проигнорировал (1)

{para}фrgЫzv

par‹pan

par‹-pan () adv вообще, совершенно, вполне, сплошь Her, Thuc etc: par‹pan oйdЎn Her вообще (решительно) ничего; ¤pЬ dihkсsia tт par‹pan Her вообще (обыкновенно) двести, те не ниже двухсот.

{para}pЎmpv

para-pЎmpv
1) проводить мимо, пропускать (невредимым) (sc tЇn naиn Hom);
2) провожать, сопровождать (tinЊ prтw oЮkЫan Plut);
3) отправлять, посылать (на помощь) (ЋnyrЕpouw eйzЕnouw eЮw tЊ pl‹gia Xen);
4) доставлять, переправлять (tinЬ parapomp®n Xen; sЭton eЮw L°mnon Dem);
5) передавать, подавать (fЎre мdvr, par‹pempe tт xeirсmaktron Arph): parapЎmpv tinЬ stсnon ЋntЫtupon Soph доносить до когол отголосок (его) стона; yсrubon parapЎmpv Arph рукоплескать; parapЎmpv Ґautтn pсtoiw Plut предаваться пьянству; x‹riti parapЎmpv ЋtжfД Plut проявлять радушную простоту;
6) относиться с пренебрежением, не обращать внимания (parapЎmpv toзw oйk фryЗw sumbouleжontaw Dem).

parapЎtasma

para-pЎtasma, atow tс
1) завеса, занавес (parapet‹smata poikЫla Her; Џlourg‹ Plut);
2) перен прикрытие, предлог (parapet‹smati xr°syaЫ tini Plat, Dem, Plut).

parapikraЫnv

para-pikraЫnv раздражаться, роптать NT.

parapikrasmсw

para-pikrasmсw х раздражение, ропот NT.

parapЫptv

para-pЫptv (fut parapesoиmai, aor2 parЎpeson)
1) падать возле: ¤ggзw dў tЗn teixЗn tт sЗma toи Lus‹ndrou parapeptvkсw Plut павший у стен (Галиарта) Лисандр;
2) случаться, оказываться, (случайно) попадаться, встречаться: katЊ tжxhn parapesoиsa nhиw Her случайно встретившийся корабль; чpou ’n parapЫptъ Xen где бы он ни попался; kairтw parapeptvkЕw Dem представившийся (удобный) случай; tТ parapeptvkсti lсgД Plat о чем зашел разговор; pЌn tт parapЫpton или parapesсn Polyb, Plut все, что встречается или встречалось (на пути) (см тж parapesЕn); parapЫptv katЊ bo®yeian Polyb неожиданно приходить на помощь;
3) сталкиваться (oЯ Юxyжew parapЫptontew Arst);
4) врываться, вторгаться (eЮw tт Samikсn, eЮw tЇn ђkran Polyb);
5) обгонять, опережать (toзw diЕkontaw Polyb);
6) отклоняться, уклоняться (t°w хdoи, t°w ЋlhyeЫaw Polyb; parapesсntaw p‹lin ЋnakainЫzein eЮw met‹noian NT);
7) ошибаться, заблуждаться (¦n tini Xen).

paraplЎv

para-plЎv, эпион paraplЕv (fut parapleжsomai и paraploиmai; эп aor2 parЎplvn)
1) плыть мимо, проплывать: paraplЎontew ¤yeЕroun tЇn Ћkt®n Xen плывя вдоль берега, они увидели мыс;
2) плыть, приплывать (tсpon Her, Arst и parЊ tсpon Her; ¤k SinЕphw eЮw „Hr‹kleian Xen);
3) (на корабле) миновать (tЇn …Efeson NT).

par‹plhktow

par‹-plhktow 2 пораженный безумием, неистовый (xeЫr, sc Aаantow Soph).

paraplhjЫa

parapl®sion

para-pl®sion () adv равно, равным образом, подобно: parapl®sion Йw (Лsper и kaЫ) Thuc, Dem подобно тому как; ±syЎnhsen parapl®sion yan‹tou NT он заболел и был при смерти.

paraplhsЫvw

para-plhsЫvw подобным же образом, (почти) так же: paraplhsЫvw ЋgvnЫzesyai Her сражаться с одинаковыми результатами, те без чьего-л. перевеса (ср лат aequo Marte contendere); paraplhsЫvw Лsper Plat приблизительно так же, как

paraporeжomai

para-poreжomai проходить мимо, миновать (Diod, Plut; tтn x‹raka tЗn polemЫvn Polyb): paraporeжomai parЊ tт xeЭlow Polyb проходить по берегу.

par‹ptvma

par‹-ptvma, atow tс
1) промах, заблуждение, ошибка Polyb, NT;
2) поражение, крах Diod
par‹ptvma (5) преступление (4) , падение (1)
paraptЕmasin (3) преступлениями (2) , преступлениях (1)
paraptЕmasЫn (1) преступлениям (1)
paraptЕmata (6) проступки (5) , проступков (1)
paraptЕmati (5) проступком (2) , падением (1) , проступке (1) , падении (1)
paraptЕmatow (1) преступление (1)
paraptvm‹tvn (2) преступлений (2)

{para}=Ўv

pararrЎv

para-rrЎv (fut pararreжsomai, aor2 parerrжhn, pf parerrжhka)
1) протекать мимо, обтекать (tсpon и parЊ tсpon Her; pieЭn Ћpт toи pararrЎontow potamoи Xen);
2) втекать, вливаться (eЮw tЇn ЋrthrЫan Arst);
3) стекать вниз, те таять (Ћleeinтn ·n І xiЕn, чtД mЇ pararrueЫh Xen);
4) ускользать: eа moЫ ti tсjvn tЗnd ЋphmelhmЎnon parerrжhken Soph (не знаю, не) ускользнула ли незаметно для меня какая-л. из этих стрел;
5) проскальзывать, вкрадываться, проникать (prсw tina Dem; par‹ ti Arst; eаw ti Plut);
6) сбиваться с (истинного) пути NT.

par‹rruma

par‹-rruma, atow tс
1) боковой корабельный щит (кожаный или волосяной, для защиты от неприятельских стрел) Xen;
2) предполож. обувь или нижняя часть одежды (закрывающая ноги) Soph

par‹shmow

par‹-shmow 2
1) помеченный сбоку, снабженный отметкой: ploЭon par‹shmon Dioskoжroiw NT корабль с изображением Диоскуров;
2) особенный, необычный, редкий (=®mata Anth): par‹shmow ¤pithdeжvn tЇn LakvnikЇn braxulogЫan Plut особенно склонный к лаконизму;
3) прославленный, славный, знаменитый (цnoma Plut);
4) снабженный неверным знаком, те фальшивый, поддельный (nсmisma Dem, Plut);
5) дурной, негодный (=®tvr Dem; dсja Eur);
6) ложный, мнимый: par‹shmow aаnД Aesch ложно прославляемый.

{para}sivp‹v

para-sivp‹v
1) хранить молчание, молчать (perЫ tinow Polyb);
2) умалчивать, обходить молчанием (ti Polyb, Plut).

paraskeu‹zv

para-skeu‹zv (ион 3 pl ppf. pass pareskeu‹dato = pareskeuasmЎnoi ·san) чаще med.
1) приготовлять, готовить (deЭpnon Her, NT); med готовиться (eаw и prсw ti Xen, Thuc etc): aЯ tr‹pezai pareskeuasmЎnai Arph накрытые столы;
2) заготовлять, запасать (nhю oдnon kaЬ ђlfita Thuc);
3) снаряжать (strateЫan Thuc): Ћkin‹khn p‹lai pareskeuasmЎnow Xen заранее вооружившись кинжалом;
4) подготовлять, устраивать, доставлять, обеспечивать (dсjan, eйdaimonЫan, med tтn bЫon mhdўn deЭsyaЫ tinow Plat);
5) настраивать, делать (tinЊ eйsebЎsteron Xen; tinЊ eйyars° Polyb): paraskeu‹zv чpvw Йw bЎltistai ¦sontai aЯ cuxaЫ Plat как можно больше совершенствовать душевные качества; paraskeu‹zv tinЊ ¤pЫ tina Isae настраивать когол против когол; paraskeu‹zv tinЬ dikast®rion Lys (тенденциозно) подбирать для когол состав судей.

paraskeu®

para-skeu® І
1) изготовление, приготовление (deЫpnou Her);
2) заготовка, доставка, обеспечение (sЫtou Her; t°w trof°w Plat): paraskeu® кgieЫaw Plat обеспечение, те сохранение здоровья;
3) подготовка: oЯ ¤n toжtД paraskeu°w ·san Thuc таковы были их подготовительные мероприятия; gnсntew tЇn paraskeu®n Lys понимая, что все (заранее) подстроено; ¤k и Ћpт paraskeu°w Thuc, Lys заранее обдуманным образом, с предварительной подготовкой или преднамеренно; ¤w paraskeuЇn ¦xein ti Eur иметь чтол наготове;
4) средство, способ, прием (¤pЫ ti Plat);
5) приведение в готовность, снаряжение, оснащение (neЗn Arph);
6) вооружение, снаряжение, материальная часть (бppoi kaЬ чpla kaЬ І ђllh paraskeu® Thuc);
7) обстановка, устройство, тж имущество (ploиtoЫ te kaЬ pЌsa І toiaжth paraskeu® Plat);
8) канун субботы, пятница (paraskeu®, ч ¤stin pros‹bbaton NT).
paraskeuЇ (2) приготовление (2)
paraskeu® (1) Приготовление (1)
paraskeuЇn (3) Приготовления (1) , приготовления (2)
paraskeu®n (1) [дня] Приготовления (1)
paraskeu°w (1) Приготовления (1)

par‹tajiw

par‹-tajiw, evw І
1) выстраивание в боевой порядок Polyb;
2) боевой порядок: ¤k parat‹jevw Thuc, Dem в боевом порядке; dЎjasyai par‹tajin Plut позволить развернуться в боевой порядок;
3) битва, бой (І prтw GЫgantaw par‹tajiw Isocr): ¤n taЭw progegenhmЎnaiw parat‹jesi Polyb в предыдущих боях;
4) вражда, спор (par‹tajiw kaЬ filoneikЫa Plut);
5) юр., полит. подготовительные мероприятия (против другой стороны), принятие мер (paraskeuЇ kaЬ par‹tajiw Aeschin);
6) грам. паратакс(ис), сочинение (лат coordinatio).

{para}t‹ssv

parat‹ssv, атт parat‹ttv (ион 3 pl ppf. paratet‹xato)
1) располагать, размещать (toзw frouroзw ful‹ttein tт teЭxow Thuc);
2) выстраивать в боевом порядке (tт str‹teuma Xen; tЇn stratiЊn prтw tт teЭxow Thuc); med-pass. быть выстроенным в боевом порядке (tini Isocr и prсw tina Isocr, Polyb): oЯ paratetagmЎnoi Thuc выстроившиеся друг против друга (для боя);
3) сопоставлять, сравнивать (tin‹ tini Isocr);
4) med-pass. готовиться (paratet‹xyai prтw tт ЋpokrЫnesyai Plat).

parateЫnv

para-teЫnv (fut paratenЗ, aor parЎteina, pf paratЎtaka)
1) растягивать, распростирать (Яm‹tion Plut; xeЭraw Diod); med-pass. тянуться, простираться t» t°w ѓArabЫhw oпrow paratЎtatai Her; paretЎtato І t‹frow (mЎxri toи MhdЫaw teЫxouw Xen);
2) распространять, расширять, продолжать (toзw lсgouw Arst; tтn lсgon mЎxri mesonuktЫou NT): ¤pЬ pleЭon parateЫnv tЇn di‹skecin Luc продолжать рассмотрение;
3) мат (о геом. фигуре) развертывать, строить на данной прямой линии Plat;
4) (об эхо) растягивать, удлинять (tЊ teleutaЭa t°w fvn°w Luc);
5) протяжно произносить, растягивать (фnсmata Luc);
6) затягивать, откладывать, задерживать (tт цflhma parateЫnetai кpс tinow Luc);
7) валить с ног, терзать, мучить (parateЫnesyai limТ Plat): paratЎtamai makrЊn хdтn poreuyeЫw Xen я совершенно измучен долгим переходом; gelЗnte фlЫgou paret‹yhsan Plat оба они чуть не умерли со смеху; poliorkЫ& parateЫnesyai eЮw toлsxaton Thuc выдерживать осаду до конца;
8) тянуться, простираться (prтw tЇn ҐspЎrhn Her): parateЫnv tтn limЎna Thuc тянуться вдоль порта, те быть расположенным у входа в порт (см тж 1).

parathrЎv

para-thrЎv
1) наблюдать, держать под наблюдением, следить (toзw t°w pсlevw tсpouw Polyb);
2) охранять, оберегать (tЊw pжlaw NT);
3) соблюдать (tт mЎtrion Arst; med ІmЎraw kaЬ m°naw NT).

parat®rhsiw

para-t®rhsiw, evw І
1) наблюдение (tЗn ђstrvn Diod): tЇn parat®rhsin poieЭsyai Plut наблюдать; metЊ parathr®sevw NT заметным образом;
2) высматривание, подстерегание (parat®rhsiw kaЬ ¤nЎdra Plut).

paratЫyhmi

para-tЫyhmi, эп partЫyhmi
1) класть возле, ставить перед, подавать (tr‹pezan Hom, NT; trag®mata Plut): oЯ paratiyЎntew Xen прислуживающие за столом; tЊ paratiyЎmena (brЕmata) Xen, Arst подаваемые яства; parayЎsyai sЭton Xen велеть подать себе кушанья; oЯ tЊ eйtelЎstera paratiyЎmenoi Xen те, которые питаются (более) скромно;
2) возлагать (stЎfanon kar®ati Hes);
3) предлагать, представлять, преподносить (jein®уa kal‹ tini Hom; parabol®n tini NT; paratЫyhmi ЋpogeжsasyaЫ tinow Plat): par‹deigma parayЎsyai Plat привести (от себя) пример;
4) придавать, даровать, предоставлять (toss®nde dжnamЫn tini Hom): Ъ parЎyento polж, perissсteron aЮt®sousin aйtсn NT кому много дано, с того больше и взыщут;
5) med вкладывать, вверять, отдавать на хранение (tЊ xr®mata Her, Polyb; tЇn oйsЫan taЭw n®soiw Xen; ¤n xeЭr‹w tinсw ti NT);
6) (в игре) ставить, рисковать, перен подвергать риску или опасности (kefal‹w, cux‹w Hom);
7) med прилагать, применять: tЇn цcin paratЫyhmi ¤n tЗ dianoeЭsyai Plat применять свое зрение к мышлению, те основывать мышление на зрительных впечатлениях.

paratugx‹nv

para-tugx‹nv (fut parateжjomai, aor parЎtuxon) случайно оказываться, попадать(ся), присутствовать (tinЫ Hom; t» m‹xъ Polyb): ¤n toЭw lсgoiw paratugx‹nv Plat случайно присутствовать при беседе; labсntew ч ti Ґk‹stД parЎtuxen чplon Plat схватив какое кому попалось оружие; х paratuxЕn Thuc, Xen и х paratugx‹nvn NT первый попавшийся, первый встречный; prтw tт paratugx‹non Thuc в зависимости от обстоятельств; ¤n tТ paratuxсnti Thuc, и ¤k toи paratuxсntow Plat смотря по (сообразно) обстоятельствам; paratuxтn poieЭn ti Thuc поскольку представился случай сделать чтол

parautЫka

par-autЫka (i) adv (преимущ parautЫka) теперь же, в настоящий момент, сейчас, тотчас же: ¤k toи parautЫka Plut и ¤n tТ parautЫka Thuc в данную минуту, немедленно, тут же: parautЫka Іdж Plat минутное наслаждение; І parautЫka ¤lpЫw Thuc блеснувшая в этот момент надежда.
parautЫka (2) мгновенное (1) , тотчас же (1)

parafЎrv

para-fЎrv, поэт parfЎrv
1) приносить, подавать (на стол) (pollЊ y®rei‹ tini Xen): tт paraferсmenon Plat и tЊ paraferсmena Luc поданные кушанья;
2) выставлять на вид, приводить (kainЊ kaЬ palaiЊ ¦rga Her);
3) произносить, высказывать (oЮktroзw lсgouw Eur); передавать (jжnyhm‹ tini Eur);
4) нести рядом: parafЎrv lamp‹daw tinЫ Eur сопровождать когол с факелами;
5) отводить в сторону (tЇn xeЭra Dem; tтn фfyalmсn Luc; tт pot®rion Ћpс tinow NT); отворачивать (tЇn цcin tinсw Xen);
6) отбивать, отражать (toзw кssoжw Plut);
7) нести мимо, проносить (sc Ћndri‹ntaw Plat); pass проноситься, проходить, проезжать: toи xeimЗnow paraferomЎnou Plut когда проносилась буря; drсmД parenexy°nai Plut проследовать мимо;
8) (о реке и тп) уносить прочь, увлекать с собой (polloзw sumpЫptontaw, кpт =eжmatow paraferсmenow Plut; nefЎlai кpт ЋnЎmvn paraferсmenai NT);
9) отклонять, сбивать с пути: taжtъ p‹mpolu parhnЎxyhmen Plat в этом мы сильно ошиблись;
10) пропускать мимо ушей, оставлять без внимания (tт =hyЎn Plut);
11) пропускать, упускать (tЊw Лraw t°w yusЫaw Dem);
12) проноситься, проходить (см тж pass к 7): parenegkousЗn ІmerЗn фlЫgvn Thuc по прошествии немногих дней;
13) опережать, превосходить (tin‹ tini Luc).

parafronЎv

para-fronЎv, поэт paraifronЎv быть помешанным, лишиться рассудка Her, Soph, Theocr, Arph etc: parafronЎv tini Aesch обезуметь, быть вне себя от чегол

parafrсnhsiw

parafronЫa

parafronЫa І NT = parafrosжnh.

Словарное определение для parafrosжnh:
para-frosжnh І помешательство, безумие Plat, Plut.

paraxeim‹zv

para-xeim‹zv проводить зиму, зимовать Dem, Polyb, Plut, NT.

paraxeimasЫa

para-xeimasЫa І зимовка или зимние квартиры NT: paraxeimasЫan poieЭsyai Plut зимовать.

paraxr°ma

para-xr°ma adv [из parЊ tт xr°ma] сейчас же, тотчас же, теперь (же) (p‹lai te kaЬ paraxr°ma Thuc): и paraxr°ma Her etc настоящее, теперешние обстоятельства; х paraxr°ma настоящий (непосредственный, минутный) (Ћn‹gkh Thuc; Іdж Plat); ¤k toи paraxr°ma Plat, Xen без подготовки; ¤n tТ paraxr°ma Plat в данный момент.

p‹rdaliw

p‹rdaliw, evw, ион iow І леопард, пантера или барс Hom, Plat, Arph etc

paredreжv

par-edreжv
1) сидеть рядом (tinЫ Eur, Polyb);
2) заседать рядом, быть заседателем Dem;
3) грам. находиться на предпоследнем месте: І paredreжousa (sc sullab®) предпоследний слог; «u» paredreжesyai иметь на предпоследнем месте (букву) u.

p‹rei

I p‹rei 2 sing praes ind. к p‹reimi I и II.
II p‹rei 2 sing imper к p‹reimi II.
p‹rei (1) присутствуешь (1)

p‹reimi

I p‹r-eimi [eЮmЫ] (impf par°n атт par°, эп parЎhn; fut parЎsomai эп parЎssomai; inf pareЭnai эп parЎmmenai, дор pareЭmen; part praes parЕn эпион pareЕn)
1) присутствовать, находиться (m‹xъ Hom; ¤n taЭw sunousЫaiw Plat; ¤pЬ pЌsi Xen; par ІmЭn Soph): p‹reimi tТ strateжmati Dem находиться при войске;
2) быть в наличии, быть под рукой: eа moi dжnamЫw ge pareЫh Hom если бы у меня была возможность; parЖn nиn xrсnow Soph настоящий момент; І nиn paroиsa ІmЎra Plat нынешний день; tт parсn Plat, tт pareсn Her текущий момент; prтw tЊ parЎonta Her tТ parсnti или ¤n tТ tсte parсnti Thuc, ¤n tТ nиn parсnti Plat в данных условиях; ¤k tЗn parсntvn Thuc, Xen и ¤k toи parсntow Plut в силу сложившихся обстоятельств; Ћrkoжmenoi toЭw paroиsin NT довольствуясь тем, что есть; tЊ parсnta Hom поданные на стол яства;
3) быть в помощь, помогать (tini Hom, Aesch, Dem);
4) (брахилогически) досл прийдя находиться, те явиться, прийти, прибыть (tini ¤pЬ deЭpnon Her): ¤p aйtс gЎ toi toиto p‹resmen Plat для этого-то мы и пришли; p‹resti prтw toиto kairoи tЊ pr‹gmata Dem вот до чего дошло дело; х kairтw oлpv p‹resti NT время еще не настало;
5) impers. быть во власти, быть возможным: tђlla p‹restЫ soi patrТ ҐlЎsyai Soph остальное тебе можно взять из отцовских вещей; eЮk‹zein p‹restin Xen можно предполагать или легко предвидеть.
II p‹r-eimi [eдmi] (impf par№ein; в атт praes = fut, a praes parЎrxomai, см)
1) проходить мимо (parЊ tЇn f‹lagga Xen): oЯ ЋeЬ pariсntew Plat все, кто ни проходил мимо; щ pariЖn tТ lсgД ¦tuxon eЮpЕn Plat то, что я сказал мимоходом;
2) проходить, переходить (tтn xЗron Her): sжnyhma par№ei Xen (по войскам) передавался пароль;
3) входить, вступать, проникать (eЮw oЮkЫan Xen);
4) подходить, приближаться (taжtъ Xen); продвигаться (¤w tт prсsyen Arph);
5) всходить (¤pЬ tт b°ma Isocr): oЯ pariсntew Dem выступающие с речами, ораторы;
6) опережать, обгонять, превосходить (tin‹ Xen).
p‹reimi (2) Присутствую (1) , Я пришёл (1)
pareЭnai (4) упустить (1) , присутствовать (2) , присутствии (1)
pareЭnaЫ (1) присутствии (1)
p‹reisin (2) присутствуют (2)
p‹resmen (2) присутствуем (2)
P‹resmen (1) Присутствуем (1)
parЎstai (1) будет присутствовать (1)
p‹reste (1) присутствуете (1)
p‹restin (9) присутствует (9)
Par°san (1) Присутствовали (1)
par°san (2) они присутствовали (1) , подошли (1)
parтn (1) присутствующему (1)
parсntew (1) присутствующие (1)
parсntow (1) присутствующего (1)
paroжsъ (1) присутствующей (1)
paroиsin (1) присутствующим (1)
parЖn (6) присутствующий (6)

pareis‹gv

par-eis‹gv (ag)
1) (тайно) вводить (tin‹ Isocr, Polyb; aЯrЎseiw ЋpvleЫaw NT);
2) (тайно) впускать (tin‹ Polyb);
3) (в рассказе) вводить, представлять, изображать (toзw kindжnouw Arst; tтn ѓAnnЫban Polyb).

pareЫsaktow

par-eЫsaktow 2 вкравшийся (ceud‹delfoi NT).

pareisdжv

pareisЎrxomai

par-eisЎrxomai
1) проскальзывать, прокрадываться (eЮw tт stratсpedon Plut);
2) приходить после, присоединяться (nсmow pareis°lyen NT).

pareisfЎrv

par-eisfЎrv
1) привносить, прилагать (spoudЇn pЌsan NT);
2) (о новом законопроекте в противовес старому, действующему закону) вносить, предлагать (nсmon Dem).

parektсw

par-ektсw praep. cum gen кроме, сверх (tinow NT): parektсw NT прочее.

paremb‹llv

par-emb‹llv
1) вставлять, вводить (lсgouw ҐtЎrouw Dem; ti eЮw tЊ „Hsiсdou Plut);
2) воен. располагать, размещать, расставлять (tinЊw ¤pЬ tт dejiтn kЎraw Polyb);
3) размещаться, располагаться (¦n tini pedЫД Polyb);
4) вторгаться, врываться (eЮw MakedonЫan Polyb).
parembaloиsin (11) воздвигнут (1) , расположатся (2) , [да] расположатся (4) , расположатся [лагерем] (1) , [да] расположатся [лагерем] (2) , [да] располагаются [лагерем] (1)

parembol®

par-embol® І
1) вставка, введение (ҐtЎrvn pragm‹tvn, lсgvn Polyb);
2) размещение в боевом порядке Polyb;
3) боевой порядок Polyb, NT;
4) лагерь, бивуак, стан Polyb, NT;
5) (в борьбе) подножка Plut;
6) Polyb = parejeiresЫa.

Словарное определение для parejeiresЫa:
par-ejeiresЫa І оконечность корабля (на носу или на корме, незанятая гребцами) Thuc, Plut.
ParembolaЫ (1) Полки&#769 (1)
parembolaЬ (5) лагери (5)
parembolaЭw (1) стойлах (1)
parembolЊw (6) становища (3) , становищам (1) , становищ (1) , лагере (1)
parembol‹w (3) становища (1) , лагеря (2)
parembol® (2) стан (2)
parembol» (16) стане (9) , [к] стану (1) , становище (3) , стана (1) , стану (1) , [на] лагерь (1)
parembolЇ (7) лагерь (3) , стан (4)
ParembolЇ (1) Полк (1)
parembol®n (16) крепость (4) , стан (6) , становище (6)
parembolЇn (15) крепость (2) , лагерь (13)
parembol°w (65) становища (47) , стана (12) , стан (5) , становище (1)
parembolЗn (4) лагерей (4)

parenoxlЎv

par-enoxlЎv (impf parhnЕxloun, pf pass parhnЕxlhmai) беспокоить, досаждать (tini Arst, Polyb, NT и tina Polyb, Plut).

parЎj

parЎj и p‹rej = parЎk I и II.

Словарное определение для 5f0000>parЎk:
#I par-Ўk и par-Ўj и p‹rej adv.
1) мимо, дальше, прочь (ИyeЭn, nhxЎmenai Hom);
2) рядом, возле (st°nai Hom);
3) уклоняясь от истины, неверно (Ћgoreжein Hom);
4) о чем-л. другом: parЎk memnЕmeya Hom вспомним о другом;
5) сверх того, помимо: taиta parЎk dў mhdЎn Polyb ничего сверх этого;
6) за исключением, кроме: parЎk µ чson oЯ Skжyai ·rxon Her не считая времени господства скифов.
II parЎk, parЎw и p‹rej в значении praep.:
1) cum gen:
1) в стороне от, на некотором расстоянии от (хdoи, limЎnow Hom);
2) помимо, сверх (toи Ћrgжrou Her);
2) cum acc.:
1) (вон, прочь) из (‘la Hom);
2) мимо, прочь от (parЎk tЇn n°son ¤laжnete n°a Hom);
3) рядом, возле (doиra Hom);
4) помимо, без ведома (ѓAxil°a Hom);
5) вопреки, вразрез с: parЎk nсon Hom безрассудно.
p‹rej (6) после (3) , помимо (3)

parepЫdhmow

par-epЫdhmow 2 пребывающий на чужбине, заехавший на чужбину, пришелец Polyb, NT.

parЎrxomai

par-Ўrxomai (fut pareleжsomai, aor2 par°lyon дор par®luyon, pf parel®luya; inf aor parelyeЭn дор parenyeЭn)
1) проходить мимо, пролетать, проноситься (nhиw parerxomЎnh Hom): pothtЊ parЎrxetai Hom проносятся птицы; parelyсntew tЇn MusЫan katЎbhsan eЮw TrД‹da NT миновав Мисию, они прибыли в Троаду; prЬn ’n tт kaиma parЎlyъ Plat пока не спадет жара; х parelyЖn xrсnow Soph прошлое (время); ¤n tТ parelyсnti Xen в прошлом, прежде; грам. х parelhluyЖw xrсnow Arst прошедшее время (перфект); t°w parelyoжshw nuktсw Plat прошлой ночью; oЯ parelhluyсtew pсnoi Xen минувшие бедствия; tЊ parelhluyсta Dem прошлые события, былое; parelyЎtv Ћp ¤moи tт pot®rion toиto NT да минует меня чаша сия;
2) проходить, кончаться (§vw ђn parЎlyъ х oйranтw kaЬ І g° NT);
3) опережать, обгонять (posЫn tina Hom);
4) превзойти (¤n dсloisin Hom; dun‹mei Eur); (пре)одолеть, перехитрить (Diтw nсon Hes; tЇn peprvmЎnhn tжxhn Eur): oй pareleжseai Hom ты (меня) не проведешь;
5) перен обходить, проходить, не обращая внимания, пренебрегать (bvmтn Diсw Hom; yeoжw Eur; parЎrxomai tтn ҐtaЭron Plat);
6) обходить, нарушать (tтn nсmon Lys);
7) входить, вступать (eаw ti Her; eаsv Aesch; numfikoзw dсmouw Eur): eЮw paroimЫan parelyeЭn Arph войти в пословицу;
8) вторгаться, врываться (bЫ& eЮw tЇn pсlin Xen);
9) (об ораторах) выходить на трибуну, выступать (eЮw tтn d°mon Plut; parelyЖn ¦leje toi‹de Thuc);
10) приходить, достигать (eЮw tЇn dunasteЫan Dem): parЎrxomai ¤pЬ tЊ pr‹gmata Luc достигнуть государственной власти;
11) ускользать: toиto mikroи par°lyЎ me eЮpeЭn Dem я чуть не упустил сказать об этом.
pareleжsetai (17) пройдут (3) , пройдёт (14)
pareleжsontai (6) пройдут (5) , исчезнут (1)
parelhluyЎnai (1) пройти (1)
parelhluyЖw (1) прошедшее (1)
parely‹tv (2) пусть минует (1) , Пусть пройдут (1)
parelyeЭn (11) пройти (5) , миновать (6)
parЎlyъ (15) пройдёт (9) , исчезнет (4) , прошёл (1) , обойдёт (1)
parelyсntew (1) прошедшие (1)
ParelyЖn (1) Подошедший (1)
parelyЖn (2) подошедший (2)
parЎlyvsin (1) пройдут (1)
parЎrxesye (1) минуете (1)
parЎrxetai (1) проходит (1)
par°lyen (9) прошло (4) , исчез (2) , прошёл (1) , миновал (1) , исчезло (1)
Par°lyon (1) Миновали (1)
par°lyon (6) я преступил (2) , миновали (2) , я прошла (1) , пришли (1)

p‹rew

p‹rew imper aor2 к parЫhmi.

p‹resiw

p‹r-esiw, evw І
1) отпускание, отпуск (І DionusЫou p‹resiw ¤k SurakousЗn Plut);
2) расслабление (eЮw p‹resin aЫ mЎyai teleutЗsin Plut);
3) отпущение, прощение (tЗn progegonсtvn Џmarthm‹tvn NT).

parest‹nai

parest‹nai атт inf pf 2 к parЫsthmi.

parЎsxon

parЎsxon aor2 к parЎxv.
parЎsxon (1) они предоставили (1)

parЎxv

par-Ўxv (fut parЎjv и parasx®sv, impf pareЭxon эп p‹rexon, aor2 parЎsxon Hes parЎsxeyon, pf parЎsxhka; inf parasxeЭn эп parasxЎmen) тж med.
1) держать наготове (f‹ow p‹ntessi Hom);
2) содержать: (ѓIndтw) krokodeЫlouw parЎxetai Her Инд служит обиталищем (досл содержит в себе) крокодилов; parЎxesyai ¦ynea ЋmayЎstata Her быть населенным весьма некультурными племенами;
3) (по)давать, предлагать (dЗra, sЭton Hom; med Ћceжdea mant®уa Her);
4) давать, доставлять (nЎaw Her; xr®mata Thuc; tinЬ p‹nta NT; y‹lassa parЎxei Юxyиw Hom): parЎxv dжnamin eЮw tЇn strati‹n Her доставлять людей для войска; parЎxv Ґautтn xr°syaЫ tini Xen предоставлять себя в чье-л. распоряжение; (иногда sc Ґautсn) toЭw ЮatroЭw parЎxv Xen отдавать себя в распоряжение врачей;
5) подставлять (tт Ґautoи sЗma parЎxv tжptein Arph; tТ tжptonti t°n ђllhn siagсna NT);
6) вызывать, причинять, внушать (fсbon Hom; pсnon Her; pЎnyow Soph; kсpouw tinЫ NT): Ћll®lъsi gЎlv te kaЬ eйfrosжnhn parЎxv Hom возбуждать друг в друге смех и веселье; parЎxv мmnon polжn Pind вдохновлять на множество гимнов; aаsyhsin parЎxv Thuc обращать на себя внимание;
7) обнаруживать, выказывать, проявлять (filсthta Hom; eлnoian Soph; filanyrvpЫan tinЫ NT; med: proyumЫan Her; tЇn Юsсthta toЭw doжloiw NT); parЎxv sp‹nion aкtсn Plat редко показываться (на людях); ІsuxЫan parasxeЭn NT успокоиться;
8) предоставлять, разрешать, позволять (Ћntifvn°sai Soph); impers.: parЎxei ІmЭn Her у нас есть возможность; parЎxon Her так как есть возможность; parasxсn Thuc поскольку было возможно;
9) представлять, приводить (tinЊ eЮw tЇn boul®n Lys; med tina m‹rtura Plat): tekm®rion parЎxesyaЫ ti Plat приводить чтол в доказательство; parЎxesyaЫ tina ђrxonta Her выставлять когол своим начальником, те иметь во главе когол; pсlin megЫsthn parexсmenow Thuc являясь представителем великого государства;
10) делать (когол кемл или каким-л.) (tinЊ bЎltiston Xen): parЎxv ti sЗon Xen держать чтол в сохранности; parЎxesyai tina Ћblab° Xen сохранить когол невредимым; parЎxv g°n ђsulon Eur сделать страну прибежищем; p‹rex ¤kpodЕn Arph уходи прочь.

parhgorЫa

par-hgorЫa І
1) увещевание, убеждение, поощрение: xrЫmatow parhgorЫai Aesch побудительная сила масла (поддерживающего пламя);
2) утешение (pЎnyouw Plut; parhgorЫa genЎsyai tinЫ NT);
3) утоление (limoи kaЬ dЫcouw Sext).

par°n

par°n impf к p‹reimi I.
par°n (2) пришли (1) , подошёл (1)

paryЎnia

paryЎnia t‹ Pind, NT = paryЎneia.

Словарное определение для paryЎneia:
paryЎneia t‹ (sc mЎlh) девичьи песни Arph.
paryЎnia (5) девушкой (1) , девичество (3) , девичества (1)

paryenЫaw

paryenЫaw, ou х сын девушки Arst

paryenikсw

paryenikсw 3 девичий (xitЕn Plut).

paryЎnow

I paryЎnow, лак parsЎnow І
1) дева, девица, девушка Hom, Xen, Trag etc;
2) молодая женщина Soph, Eur.
II paryЎnow 2
1) девственный, непорочный, чистый (cux® Eur; phg® Aesch);
2) совершенно новый, только что построенный (tri®reiw Arph).
paryЎnoi (8) девушки (6) , девственники (1) , де&#769вицы (1)
paryЎnoiw (1) девушкам (1)
paryЎnon (11) Деве (1) , девушки (1) , девушку (7) , девицу (1) , деву (1)
paryЎnow (14) дева (14)
paryЎnou (3) Девы (1) , деви&#769цы (2)
paryЎnouw (6) девиц (6)
paryЎnД (5) девице (4) , девицей (1)
paryЎnvn (2) девушек (2)

P‹ryow

P‹ryow х парфянин Her, Aesch, etc

parЫhmi

par-Ыhmi (fut par®sv, aor par°ka, pf pareЭka; aor2 med pareЫmhn; pass: aor pareЫyhn, pf pareЭmai)
1) опускать, ронять (tЊ pter‹ Sappho; tЊw pareimЎnaw xeЭraw ЋnoryЗsai NT); сбрасывать (pЎplon Ћp фmm‹tvn Eur): І pareЫyh m®rinyow potЬ gaЭan Hom (простреленная) нить упала на землю;
2) упускать, пренебрегать (oйdЎn Her; tтn kairсn Thuc): ђrrhton parЫhmi ti Plat умолчать о чем-л.; кpўr toioжtvn ґkista paretЎon Arst эти вопросы отнюдь не следует обходить молчанием; oйdўn par®sv t°w ЋlhyeЫaw ¦pow Soph я не скрою ни одного слова правды; parieЫw ti Soph оставляя без внимания чтол, пренебрегая чем-л.;
3) пропускать, пережидать (tтn xeimЗna pareЫw Her): §ndeka ІmЎraw parЎntew met‹ ti Her спустя одиннадцать дней после чегол; nжkta mЎshn parЎntew Her после полуночи;
4) оставлять, прекращать (gсon Eur): parЫhmi pсyon tinсw Eur оставить мысль об этом;
5) ослаблять, изнурять (kсpД pareЭmai, pareimЎnow nсsД Eur): мpnД pareimЎnow Eur сраженный сном;
6) прощать (tЇn sumfor‹n Arph); med просить прощения Eur;
7) предоставлять, уступать (nЫkhn tinЫ Her; tinЬ tЇn Ћrx®n Thuc): Ґautтn kum‹tvn drom®masin parЫhmi Eur отдаваться на волю волн;
8) позволять, разрешать (Ћll‹ moi p‹rew k’n smikrтn eЮpeЭn Soph): ЋllЊ parЫhmi, Ћll ¤rЕta Plat да, пожалуйста, спрашивай;
9) пропускать, допускать, впускать (tinЊ ¤w tЇn Ћkrсpolin Her, med eЮw tЊw Ћkropсleiw Dem): mЇ parЫvmen eЮw tЇn cux®n Plat не будем допускать мысли ;
10) med упрашивать, выпрашивать (себе) (toиto кmЗn dЎomai kaЬ parЫemai Plat): oйk ’n pareЫmhn oеsi mЇ dokЗ froneЭn Soph я не стану уверять тех, по мнению которых я говорю вздор.

p‹rinow

parЫsthmi

par-Ыsthmi (fut parast®sv, aor1 parЎsthsa, aor2 parЎsthn, pf parЎsthka Polyb parЎstaka)
1) устанавливать возле, ставить рядом, расставлять (tina ful‹ttein ti Dem; ЯppЎaw toЭw kЎrasi Polyb): parasths‹menow ЯereЭa Xen поставив (возле алтаря) своих жертвенных животных;
2) (только aor2, pf и ppf.) становиться рядом, подходить (ђgxi parЫsthmi Hom): eдpe parast‹w Hom подойдя, он сказал; parast°nai eЮw tЇn gnЕmhn tinсw Her примкнуть к чьему-л. мнению; eеw tiw tЗn paresthkсtvn NT один из стоявших рядом;
3) становиться на защиту, быть в помощь, помогать (Her, Trag, Dem; TrvsЬ parest‹menai kaЬ Ћmжnein Hom);
4) (тж parЫsthmi Ґautсn NT) приходить, приближаться, являться (n°ew parЎstasan Hom; parast°nai KaЫsari NT): toлneka dЇ nиn deиro parЎsthw; Hom так ты для этого сюда явилась?; parЫstataЫ tini aаsimon ·mar Hom пришел (настал или близок) роковой для когол день; х nиn paresthkЖw ІmЭn lсgow Plat вот это наше рассуждение; toи parestЗtow yЎrouw Soph этим летом; tЊ parestЗta Aesch нынешние обстоятельства; prтw tт parestсw Arph в настоящее время, теперь;
5) представлять, выставлять (kt®nh NT): parЫsthmi ЋnyrЕpouw ѓArtЎmidi Luc приносить Артемиде человеческие жертвы; parast®sasyai (m‹rturaw) Isocr, Dem выставить от себя свидетелей; taиta ¤gЖ polloЭw tekmhrЫoiw parast®sv Lys в пользу этого я представлю много доказательств; parast®sasyaЫ tina eЮw krЫsin Plat поставить когол перед судом;
6) передавать, отдавать (tinЫ tina NT);
7) med заставлять, принуждать (tina ЋЎkonta Her; tina bЫ& Soph); tarast®sasyaЫ tina eЮw xalepЇn forЊn dasmoи Plat заставить когол платить тяжелую дань;
8) тж med-pass. подчиняться, покоряться, сдаваться (oЯ polЎmioi parast®sontai Her): parast°nai tТ polЎmД Dem проиграть войну;
9) med принуждать к сдаче, одолевать, покорять (tina Her; pсlin Thuc);
10) med склонять, побуждать, убеждать (tina Dem, Thuc);
11) приключаться, случаться (tТ dЇ lЎgousi KorЫnyioi yЗma mЎgiston parast°nai Her);
12) внушать (¤lpЫdaw Dem; y‹rsow Polyb);
13) med (о мысли) возникать, приходить в голову (tini Plat): dсja moi parest‹yh Soph у меня явилась мысль; parЫstataЫ moi Plat мне представляется (кажется); ¤k toи paristamЎnou lЎgein Plut говорить экспромтом; tт parist‹menon ¤leuyЎrvw lЎgein Luc свободно высказывать все, что ни придет в голову; tт m‹lista parastЊn eдnaЫ moi dЫkaion Luc то, что кажется мне теперь наиболее правильным;
14) med собираться (с духом), готовиться (prтw tтn kЫndunon Diod; eЮw toiaжthn хrm®n Polyb; prтw tЇn ЋpologЫan Plut);
15) med сбиваться: paresthkЎnai tЗn frenЗn Polyb сойти с ума; parestЖw t» dianoЫ& Polyb сумасшедший;
16) сопоставлять, сравнивать (tinЫ ti Isocr);
17) делать пригодным, улучшать (tтn oдnon Plut).
parast°nai (3) предстать (2) , предстоять (1)
parast°sai (7) [чтобы] представить (5) , представить (2)
parast®sate (2) представьте (2)
parast®sei (3) предоставит (2) , поставит рядом (1)
parast®sъ (1) представил (1)
parasthsсmeya (1) будем стоять при (1)
parast®svmen (1) мы представили (1)
parast°te (1) вы представили (1)
pareist®keisan (3) стояли около (3)
parЎsth (5) предстал (5)
parЎsthken (3) настала (2) , предстоит (1)
paresthkсtvn (3) [из] стоящих около (3)
paresthkЖw (5) стоящий близко (2) , стоящий около (2) , предстоящий (1)
parЎsthsan (7) Предстали (1) , стали около (1) , представили (1) , предстали (2) , предстали [перед] (1) , представил (1)
parest®sate (1) вы представили (1)
parЎsthsen (2) Он представил (1) , он представил (1)
parestЗsin (3) стоящим около (3)
parestЗta (1) рядом стоящего (1)
parestЗtew (2) стоящие около (2)
parist‹nete (2) представляйте (1) , представляете (1)

ParmenЌw

p‹rodow

p‹r-odow І
1) проход, переход, дорога (parЊ pжrgon Thuc);
2) прохождение, путь (p‹rodoi kaЬ tropaЬ tЗn ђstrvn Arst); ¤n t» parсdД Thuc, ¤k parсdou Arst, ¤n parсdД Polyb, NT и katЊ tЇn p‹rodon Polyb мимоходом;
3) проход вдоль палубы (мимо гребцов) Plut;
4) парод (первый выход хора в трагедии);
5) парод (первая песнь хора) Arst, Plut

paroikesЫa

paroikЎv

par-oikЎv
1) жить рядом, обитать по соседству (pсlei Thuc);
2) населять побережье (paroikЎv tЇn ѓAsЫan Isocr);
3) находиться рядом (aЯ pсleiw paroikoиsai Xen);
4) переселяться (в качестве чужеземца) (eЮw tЇn g°n t°w ¤paggeliaw NT).
paroikeЭw (2) живёшь чужаком (2)
parРkhsen (6) он поселился (1) , поселился (4) , Обитал (1)

paroЫkhsiw

par-oЫkhsiw, evw І соседство Thuc

paroikЫa

par-oikЫa І пребывание на чужбине NT.

p‹roikow

I p‹r-oikow 2
1) соседний (pсleiw Aesch);
2) соседский: p‹roikow pсlemow Her война с соседями.
II p‹roikow х
1) сосед: K‹dmou p‹roikoi kaЬ dсmvn ѓAmfЫonow Soph живущие возле дворца Кадма и Амфиона, те фиванцы; х ѓAttikтw p‹roikow погов. Arst аттический сосед, те беспокойный, опасный;
2) парэк, житель-иноземец Diog. L., NT.

paroimЫa

par-oimЫa І
1) поговорка, пословица Aesch etc: katЊ tЇn paroimЫan и tт katЊ tЇn paroimЫan legсmenon Plat как говорит пословица;
2) притча NT.

paroinЎv

par-oinЎv (impf ¤parРnoun, aor ¤parРnhsa, pf peparРnhka; pass: aor ¤parДn®yhn, pf peparРnhmai)
1) буйствовать в пьяном виде (paroin®saw kaЬ фrgisyeЫw Plat);
2) пьянствовать (paroinЎv kaЬ ¤kbakxeжesyai Plut);
3) в пьяном виде оскорблять, обижать (tina Plut): paroinoжmenow Dem подвергшийся насилию со стороны пьяного буяна.

paroinow

par-oinow 2 пьяный, хмельной (фjжxeir kaЬ paroinow Luc): paroinow m‹xh Anacr драка в пьяном виде.
p‹roinon (2) приверженному вину (1) , приверженным вину (1)

paroЫxomai

par-oЫxomai (fut paroix®somai; pf parРxhka и paroЫxvka, parРxhmai и paroЫxhmai; ppf. parДx®kein)
1) уходить прочь, удаляться Hom: paroixсmenoi ђndrew Pind люди, которых уже нет;
2) (о событиях) проходить, миновать (фlжmpia paroixЕkee Her): parРxhken plЎvn nзj tЗn dжo moir‹vn Hom прошло больше двух третей ночи; І paroixomЎnh nжj Her прошлая ночь; tЊ paroixсmena Her, Xen; минувшее; грам. х parДxhmЎnow (sc xrсnow) Sext или tт parДxhkсw прошедшее время;
3) отклоняться, отходить: paroЫxomai toи neЫkouw Aesch уклоняться от борьбы; moЫraw paroЫxomai Eur лишиться (своей) судьбы, те прежнего величия; paroЫxomai deЫmati Aesch упустить (чтол) от страха, по подруг умирать от страха.

paromoi‹zv

par-omoi‹zv уподобляться (t‹foiw kekoniamЎnoiw NT vl хmoi‹zv).

parсmoiow

par-сmoiow 2 и 3 довольно похожий, сходный, приблизительно одинаковый (glЗssa oйdemЫъ ђllъ paromoЫh Her): kaЬ ђlla parсmoia toiaиta NT и тому подобное; prтw toзw PeloponnhsЫouw parсmoiow Ћlk® Thuc сила, приблизительно равная силе пелопоннесцев; parсmoioi toЭw †Ellhsi tтn Ћriymсn Xen почти равные по численности грекам.

parojжnomai

parojusmсw

par-ojusmсw х
1) раздражение, озлобление, ожесточение Dem, NT;
2) поощрение, побуждение (Ћgap°w kaЬ kalЗn ¦rgvn NT).

parorgЫzv

par-orgЫzv вызывать гнев, возбуждать (tinЊ ¤pЫ tini NT); med гневаться, сердиться (prсw tina Dem).
parorgЫzete (2) раздражайте (2)
parorgiЗ (2) сделаю гневными (1) , раздражу (1)

parorgismсw

par-orgismсw х гнев NT.

parotrжnv

par-otrжnv (u) побуждать, подстрекать (tin‹ NT и tinЊ prсw ti Luc).

parousЫa

par-ousЫa І
1) присутствие, наличие (ЋgayЗn Plat): цmma dсmvn despсtou parousЫa (sc ¤stЫn) погов. Aesch присутствие хозяина есть глаз дома; І ІmetЎra parousЫa Thuc (все) мы;
2) прибытие, приход: parousЫan ¦xein Soph явиться, прийти; t» protЎr& parousЫ& Thuc в первое же прибытие;
3) пришествие (toи uЯoи toи ЋnyrЕpou NT);
4) обстоятельства, подходящий или удобный момент: чtan parousЫa fr‹zъ Soph когда наступит (досл укажет) подходящий момент.
parousЫa (7) пришествие (5) , присутствие (1) , пребывание (1)
parousЫ& (9) пришествие (5) , прибытие (1) , пришествии (2) , присутствии (1)
parousЫan (3) пришествие (3)
parousЫaw (6) пришествия (4) , присутствие (1) , пришествие (1)

parocЫw

par-ocЫw, Ыdow (id) І
1) лакомство, десерт Xen;
2) блюдо или чаша Plut, NT.

parrhsЫa

par-rhsЫa І
1) откровенная речь, откровенность, прямота (¤leuyerЫa kaЬ parrhsЫa Plat; parrhsЫa kaЬ ЮshgorЫa kaЬ dhmokratЫa Polyb): parrhsЫ& y‹llein и parrhsЫan ¦xein Eur пользоваться свободой слова; parrhsЫ& fr‹zein Eur откровенно говорить; metЊ parrhsЫaw Dem со всей откровенностью; ¤n parrhsЫ& NT явно, откровенно, всенародно;
2) невоздержность на язык (parrhsЫa katakor®w Plat);
3) дерзание, смелость (parrhsЫan ¦xein eаw ti и prсw tina NT).
parrhsЫa (2) уверенность (2)
parrhsЫ& (14) открыто (8) , открытости (4) , открытостью (1) , уверенности (1)
parrhsЫan (10) уверенность (2) , смелость (3) , право (5)
parrhsЫaw (7) уверенностью (7)

parrhsi‹zomai

par-rhsi‹zomai (fut parrhsi‹somai, aor ¤parrhsias‹mhn; pf pass peparrhsЫasmai) говорить откровенно или смело, быть прямодушным (tinЫ ti и perЫ tinow, prсw tina Plat; pollЊ kat‹ tinow Polyb; “ gignЕskv p‹ny ЏplЗw peparrhsЫasmai Dem): tЊ peparrhsiasmЎna Isocr свободные высказывания; parrhsias‹menoi eдpon NT они смело сказали.

parvmЫw

pЌw

pЌw, pЌsa, pЌn, gen pantсw, p‹shw, pantсw (gen pl p‹ntvn, pasЗn эп pas‹vn, ион pasЎvn, p‹ntvn, dat. pl pЌsi эп p‹ntessi, p‹saiw, pЌsi)
1) (тж pЌw tiw Thuc etc) всякий, каждый (nиn pЌsi xaЫrv, nиn me pЌw Ћsp‹zetai Hom; pЌw „Ell®nvn Soph; pЌw ђnyrvpow Xen): kt®nea p‹nta trisxЫlia Her три тысячи голов скота всякого рода; х Ћriymтw pЌw Plat каждое число (ср 2);
2) весь, целый (pЌw xalkТ l‹mpe Hom; pЌsa g° Thuc; pЌsan ЋlhyeЫhn kat‹lejon Hom): lсgow lЎlektai pЌw Soph речь (моя) сказана вся, те я кончил; pЌn kr‹tow Soph вся полнота могущества; keЭnow, І pЌsa bl‹bh Soph он (те Одиссей), воплощение всяческого преступления; pЌsa Ћn‹gkh Plat совершенно неизбежно; х pЌw Ћriymсw Thuc общее число, сумма (ср 1); чlow kaЬ pЌw Polyb целиком и полностью; tri‹konta tЊw p‹saw ІmЎraw Thuc в течение целых тридцати дней; tт pЌn Xen, ¤w tт pЌn Aesch и tТ pantЫ Xen целиком, совершенно; diЊ pantсw Thuc все время или вполне, совершенно; tт pЌn Luc всегда; eЮw tт pЌn (xrсnou) Aesch навсегда; pЌn poieЭn Plat (pr‹ttein Lys) делать все возможное; pantтw mЌllon Plat более всего или прежде всего; ¤w pЌn kakoи ЋfikneЭsyai Her дойти до крайней нищеты; ¤n pantЬ ЋyumЫaw eдnai Thuc прийти в крайнее отчаяние; p‹nta и tЊ p‹nta Hom, Her во всех отношениях, полностью или постоянно Luc; p‹nta gЫgnesyai Hom принимать всевозможные формы; p‹nta eдnaЫ tini Thuc быть кому-л. важнее всего; tЊ pollЊ p‹nta Her почти всегда, в большинстве случаев;
3) pl все (p‹ntew te yeoЬ pЌsaЫ te yЎainai Hom): SamЫvn p‹ntew Thuc все самосцы; ‘ma p‹ntew Hom, Her все целиком, все сразу; pЌsЫn tina ¤lЎgxiston yЎmenai brotoЭsin Hom страшно опозорить когол в глазах всех смертных; p‹ntew ђnyrvpoi Xen все люди (вообще); oЯ p‹ntew (или p‹ntew oЯ) ђnyrvpoi Xen все (из упомянутых); pЌsi toжtoiw ¦noxow Isocr находящийся в таких же точно условиях; diЊ pasЗn см di‹ 1, 2.
P‹nta (15) Всё (12) , Все (3)
p‹nta (831) всё (332) , Всё (17) , все (275) , Все (8) , всякую (4) , всякое (6) , всеми (3) , весь (29) , всю (15) , [на] все (2) , всего (9) , всякого (19) , всех (37) , всему (29) , всем (7) , всякому (6) , [во] всём (3) , [во] всё (2) , [на] всё (1) , всякий (4) , всём (8) , все [творения] (1) , всяком (3) , всем [делам] (3) , все [вещи] (2) , Всякое (2) , всем [словам] (1) , все [дела&#769] (2) , все [события] (1)
P‹ntaw (1) Все (1)
p‹ntaw (272) всех (194) , все (42) , всем (30) , Всех (1) , [чтобы] все (1) , [дал] всех (1) , [на] все (1) , всеми (1) , [на] всех (1)
P‹ntew (7) Все (7)
p‹ntew (391) Все (27) , все (362) , всех (2)
pantЫ (2) всём (2)
pantЬ (150) всяким (8) , всякому (31) , всему (22) , Всякому (2) , всякое (6) , всё (2) , [для] всего (1) , всем (3) , всяком (49) , всём (18) , всякой (4) , всей (1) , всего (2) , [во] всяком (1)
pantтw (145) [Ко] всякому (1) , всякого (61) , всякое [время] (26) , всяком (3) , всякую (1) , всем (11) , всего (13) , всякой (11) , всём (2) , всякое (5) , всяким (4) , всему (1) , всякий (4) , всяким [местом] (2)
pantсw (32) всякое [время] (29) , всякое (3)
P‹ntvn (2) Всех (2)
p‹ntvn (313) всеми (55) , всех (195) , [из] всех (10) , всём (10) , всем (4) , всего (27) , [во] всём (2) , [и] всех (1) , всё (1) , [у] всех (1) , всех [видов] (1) , все (1) , всякого (1) , [от] всех (1) , Всех (1) , [над] всеми (2)
pЌw (319) всякий (196) , Всякий (25) , вся (7) , весь (75) , Всякое (1) , всякая (2) , всё (1) , всякое (7) , Всякого (1) , каждый (4)
PЌw (15) Всякий (14) , Весь (1)
PЌs‹ (1) Всякое (1)
pЌsa (170) весь (12) , вся (37) , всё (45) , всякий (11) , какая-либо (2) , никакая (1) , Всякое (3) , всякая (37) , Любой (1) , всякое (7) , Всякая (5) , Всё (3) , Всякий (3) , всю (1) , Вся (1) , никакого (1)
PЌsa (8) Всякое (4) , Всякая (4)
p‹saiw (41) всех (34) , [во] все (1) , всем (5) , [на] все (1)
pЌs‹n (2) всякий (1) , всей (1)
PЌsan (2) Всякую (2)
pЌsan (239) всякую (50) , весь (5) , всякой (4) , всю (69) , всякий (17) , всей (13) , всё (22) , всякому (8) , всякое (27) , всяком (2) , всякого (5) , всяким (3) , всему (10) , Всякой (1) , вся (1) , [во] всякий (1) , [по] всей (1)
p‹saw (130) все (102) , всем (7) , [Во] все (2) , всех (8) , [во] все (6) , Все (5)
P‹saw (2) Все (2)
p‹sъ (155) всей (72) , всему (8) , [во] всякой (1) , [по] всей (2) , всем (4) , всякому (2) , всякой (21) , всяком (23) , всяким (1) , всякую (1) , всю (1) , всём (17) , всякого (1) , всё (1)
p‹shw (151) всякой (46) , всякого (28) , всей (39) , [над] всякой (4) , всем (14) , всего (6) , всяким (4) , всякое (2) , всякую (1) , всяком (2) , всём (3) , всякой [жертвы] (1) , всякая (1)
pЌsi (69) всех (27) , всем (34) , всём (5) , всему (2) , все (1)
p‹sin (1) всем (1)
pЌsin (155) всем (70) , всё (4) , всему (1) , всех (39) , от всего (1) , всеми (8) , [среди] всех (1) , всём (22) , [для] всех (2) , всех [пределах] (2) , всего (1) , все (1) , Всему (1) , всех [дел] (2)
pasЗn (33) всех (27) , все (5) , [о] всех (1)

pЌsai

pЌsai f pl к pЌw.
pЌsai (94) все (88) , Все (6)
PЌsai (1) Все (1)

p‹ssalow

p‹ssalow, атт p‹ttalow х [p®gnumi]
1) колышек, (деревянный) гвоздь (krem‹sai ¤k passalсfi Hom): aЯreЭn Ћpт passalсfi Hom снимать с гвоздя; xalinoзw ¤k pass‹lvn d°sai Her привязывать (лошадей за) уздечки к колышкам; mhdў p‹ttalon ¦xein погов. Arph не иметь ни гвоздя, те не иметь решительно ничего;
2) затычка, кляп (¤mb‹llein tinЬ p‹ttalon eЮw tт stсma Arph);
3) Arph, Anth = membrum virile.

p‹ssv

p‹ssv, атт p‹ttv (fut p‹sv с a, эп 3 sing impf p‹sse; pass: aor ¤p‹syhn, pf pЎpasmai)
1) посыпать, насыпать (f‹rmaka Hom): p‹ssv Џlсw Hom посыпать солью; тж вообще осыпать (toЭw =сdoiw tin‹ Arph);
2) перен там и сям рассыпать, те вышивать (yrсna, ЋЎylouw Hom).

pastсw

pastсw х
1) брачный покой Luc;
2) брачное ложе Anth;
3) ящик с изображением божества (см pastofсrow).

Словарное определение для 5f0000>pastofсrow:
#I pasto-fсrow х пастофор (жрец, носящий во время процессий ящик с изображением божества) Diod.
II pastofсrow 2 носимый в процессии (PafЫh Anth).
pastoи (1) брачной комнаты (1)

pastofсrion

p‹sxa

p‹sxa (евр) indecl. пасха NT.
pasxa (23) пасха (2) , пасху (2) , пасхи (1) , Пасхи (4) , Пасху (13) , Пасха (1)
p‹sxa (30) Пасха (7) , пасху (13) , Пасхи (3) , Пасхе (1) , Пасхой (1) , [до] Пасхи (1) , Пасху (2) , пасхи (1) , пасха (1)

p‹sxv

p‹sxv [p‹yow и pЎnyow] (fut peЫsomai; aor2 ¦payon эп p‹yon, эп 2 sing conjct. p‹yъsya = p‹yъw, 3 sing conjct. p‹yъsi = p‹yъ; pf pЎponya эп 2 pl pЎposye; inf: дор pasxЎmen, эп aor payЎein; эп part pf f pepayuЭa = peponyuЭa)
1) претерпевать, терпеть, страдать, переносить (ђlgea Hom): diЊ tЇn diabolЇn p‹sxv Lys страдать из-за ложного обвинения; p‹sxv ti prсw tinow Aesch и кpс tinow Isocr терпеть чтол от когол; payЖn ¦gnvw ђn Soph пострадав, ты узнал бы, те на своем горьком опыте ты узнал бы; х payЕn Plat пострадавший; deЫdia m® ti p‹yъsin Hom боюсь, как бы с ним чегол не случилось; eа ti p‹yoimi или іn ti p‹yv Her, Xen, Arph если случилась бы со мной какая-л. беда; eа ti peЫsetai ‘de gЌ Eur если на этот край обрушится какое-л. несчастье; tЫ p‹yv; Hom что будет со мной?; (xr°ma) p‹sxeiw; Arph что с тобой?; tЫ payсnte lel‹smeya Ћlk°w; Hom что случилось с нами (обоими), что мы забыли о мужестве?; tт toи „Om®rou ¤pepсnyh Plat со мной приключилось то (самое), о чем говорит Гомер; чper ’n oЯ polloЬ p‹yoien Thuc что случается с многими;
2) испытать, изведать: kakЗw p‹sxv Aesch, Thuc страдать; чper nиn ¤w LakedaimonЫouw pepсnyate Thuc то, что вы испытали теперь со стороны лакедемонян; eп p‹sxv кpс tinow Plat пользоваться чьими-л. услугами; filikЊ p‹sxv кpс tinow Xen быть предметом чьих-л. дружеских чувств; toioиtсn ti p‹yow peponyсtew Plat испытывающие нечто подобное; p‹sxv ti prсw tina Plat иметь какое-л. впечатление о ком-л.; х mЇ p‹sxvn Arst бесстрастный человек;
3) нести наказание (payeЭn µ ЋpotЫnein Plat).
¦payen (5) претерпел (1) , претерпел страдание (3) , Он претерпел страдание (1)
¤p‹yete (2) вы претерпели (1) , претерпели (1)
¦pasxon (2) заботящиеся (1) , заботятся (1)
payeЭn (12) претерпеть (6) , претерпеть страдание (3) , претерпеть страдания (3)
p‹yъ (1) Он претерпел (1)
payсntaw (1) претерпевших (1)
payсntow (1) претерпевшего страдание (1)
payoиsa (1) претерпевшая (1)
payЖn (1) претерпевший страдание (1)
p‹yvsin (1) испытают (1)
p‹sxei (2) претерпевает страдание (2)
p‹sxein (4) претерпевать [страдания] (3) , претерпевать (1)
p‹sxete (1) претерпеваете страдание (1)
pasxЎtv (1) пусть претерпевает страдание (1)
p‹sxoite (1) вы претерпевали [бы] страдание (1)
p‹sxomen (1) претерпеваем (1)
p‹sxontew (2) претерпевающие страдание (2)
p‹sxv (1) претерпеваю (1)
p‹sxvn (2) претерпевающий страдание (2)
pepсnyasin (2) претерпели (2)
pЎponyen (1) Он претерпел страдание (1)

P‹tara

P‹tara t‹ Патары (приморский город в юго-зап. Ликии с оракулом Аполлона) Her, NT.

pat‹ssv

pat‹ssv (impf ¤p‹tasson эп p‹tasson, fut pat‹jv, aor ¤p‹taja; fut pass pataxy®somai)
1) ударять, поражать (tinЊ dorЫ Eur; eаw ti Soph): pat‹ssv ¤n maxaЫrъ NT ударить мечом; prтw kЫona nЗton pat‹ssv Eur удариться спиной о столб; pat‹ssv tЇn plhg®n Plat наносить удар; pat‹ssv tЇn yжran Arph колотить в дверь; х pat‹jai deinсtatow Plat мастер наносить удары;
2) колотиться, биться (kradЫh stЎrnoisi pat‹ssei Hom).

pataxron

pataxra (1) отцам (1)
pataxron (1) отечествоначальника (1)

patЎv

patЎv, эол. matЎv
1) топтать (Ћll®louw Plat; tЇn lhnтn toи oаnou NT);
2) ступать, ходить (skoliaЭw хdoЭw Pind; ¤p‹nv цfevn kaЬ skorpЫvn NT): patЎv prтw bvmсn Aesch направляться к алтарю; patЎv dvm‹tvn pжlaw Aesch направляться к воротам; tЇn L°mnon patЎv Soph ходить по Лемносу, те оставаться (жить) на Лемносе; nЗta Turshn°w Џlтw patЎv Anth плавать по Тирренскому морю; xЗrow oйx Џgnтw patЎv Soph место, куда нельзя ступать;
3) перен топтать, попирать, грубо нарушать (tЊw yeЗn tim‹w Soph; tЊ taЭn yeaЭn chfЫsmata Arph);
4) осквернять, позорить (eйnЊw Ћdelfoи Aesch);
5) всесторонне или долго изучать (tтn TisЫan Plat; Aаsvpon Arph).

pat®r

pat®r, gen patrсw, эп patЎrow х (voc p‹ter, acc. patЎra; pl: patЎrew, dat. patr‹si)
1) отец (pat®r Zeжw Hom; xrсnow х p‹ntvn pat®r Pind): patrтw pat®r Hom дед с отцовской стороны; tЊ prтw patЎra Her с отцовской стороны;
2) pl oЯ patЎrew родители Plat, Diod;
3) pl (пра)отцы, предки: mЇ gЎnow patЎrvn aЮsxunЎmen Hom не позорить рода предков; ¤j ¦ti patrЗn Hom из поколения в поколение;
4) создатель, творец, автор (dhmiourgтw pat®r te ¦rgvn Plat): pat®r toи lсgou Plat автор предложения;
5) (в почтительном обращении, к пожилым людям) отец: jeЭne p‹ter! Hom почтенный странник!;
6) капитал (tсkoi, toи patrтw ¦kgonoi Plat).
p‹ter (14) Отец (6) , отец (8)
P‹ter (21) Отец (21)
PatЎra (3) Отца (2) , Отцом (1)
patЎra (156) отца (73) , Отца (37) , отцу (25) , отцом (5) , [об] Отце (1) , Отцу (13) , [на] отца (2)
patЎraw (28) отцам (9) , отцов (18) , отцами (1)
patЎrew (57) отцы (50) , Отцы (7)
patЎrvn (82) отцов (75) , отцами (5) , [из] отцов (1) , родителями (1)
Pat®r (1) Отец (1)
patЇr (137) Отец (63) , отец (74)
pat®r (57) Отец (38) , отец (19)
patr‹sin (44) [у] отцов (1) , отцам (42) , отцов (1)
patrЫ (22) Отцу (4) , отца (2) , отцу (13) , Отце (2) , Отца (1)
patrЬ (57) Отца (6) , отцу (40) , Отцу (4) , Отце (6) , отцом (1)
patrсw (105) Отца (32) , Отцом (5) , отца (68)
patrтw (150) отца (98) , отцом (11) , Отца (35) , Отцом (4) , Отце (1) , [слова&#769] отца (1)

pathtсw

pathtoи (1) вытапченного (1)

P‹tmow

P‹tmow І Патмос (один из Спорадсках о-вов, к югу от Самоса) Thuc, NT.

patri‹

patri‹, ион patri® І
1) происхождение по отцовской линии (І patri‹ І Kжrou Her);
2) племенная ветвь, род Her, NT.
patriЊ (3) отцовство (2) , отечество (1)
patriaЬ (2) отцовства (2)
patri‹n (2) отцовской [доли] (1) , отечество (1)
patriЊn (2) отечество (1) , отечества (1)
patriЌw (15) отцовства (13) , происхождения по отцовской линии (2)
patriЊw (1) отечествам (1)
patri‹w (1) происхождения по отцовской линии (1)
patriЗn (54) отцов (42) , происхождений по отцовской линии (12)

patri‹rxhw

patri-‹rxhw, ou х родоначальник, патриарх NT.

patrikсw

patrikсw 3
1) отцовский, наследственный ( Eur; fЫlow Plat; ¤xyrсw Isocr);
2) отеческий (Ћrx® Arst; aбresiw Polyb; paradсseiw NT);
3) грам. родительный: І patrikЇ ptЗsiw родительный падеж.

patrЫw

I patrЫw, Ыdow (id) adj f [pat®r] отцовская, отечественная, родная (gaЭa Hom; pсliw Pind; Soph).
II patrЫw, Ыdow І (sc ) отечество, родина Hom, Her, Thuc etc

PatrobЌw

patrolРaw

patrolРaw, ou х NT = patroktсnow II.

Словарное определение для 5f0000>patroktсnow:
#I patro-ktсnow 2
1) отцеубийственный Trag: patroktсnon mЫasma Aesch мать, оскверненная убийством отца (своих детей) (досл пятно отцеубийства); dЫkh patroktсnow Soph возмездие за убийство отца;
2) убивающий свое дитя; sРzein ¤k patroktсnou xerсw Eur спасать (Ифигению) от смертоносной руки отца.
II patroktсnow х отцеубийца Soph.

patropar‹dotow

patro-par‹dotow 2 унаследованный от отца или отцов (І ІgemonЫa Diod; mataЫa Ћnastrof® NT).

Patrosvniim

patrТow

patrТow, эп patrЕуow 3 и 2 отцовский, отчий (sk°ptron Hom; xr®mata Arph; dЗma Soph; ¦yh NT): tЊ patrТa Lys отцовское наследство; І ЋrxЇ І patrРa Xen владения отцов; gaЫa patrvэh Hom отечество, родина; oЯ yeoЬ patrТoi Soph родовые, семейные или отечественные (национальные) боги; gnЕmh patrРa Soph отцовская воля; patrТoi fсnoi Soph отцеубийство; patrТa чrkia Soph данные отцу клятвы; patrТow jeЭnow Hom отцовский, те старинный друг; patrРa dсja Xen слава отцов.

Paиlow

Paиle (2) Павел (2)
Paиlon (30) Павла (25) , Павлу (4) , Павлом (1)
Paиlow (79) Павел (79)
Paжlou (30) Павлом (5) , Павла (25)
PaжlД (17) Павлом (3) , [за] Павлом (2) , [у] Павла (1) , Павлу (7) , [к] Павлу (1) , Павла (1) , [против] Павла (1) , [с] Павлом (1)

paиsai

paиsai imper med к paжv.

paжsiw

paжv

paжv (fut paжsv и paжsomai; aor ¦pausa эп paиsa, conjct.: 3 sing paжsъ эп paжsъsi, 1 pl paжsvmen эп paжsomen; pf pЎpauka; fut 3 pepaжsomai; pass: fut pauy®somai, aor ¤paжyhn реже ¤paжsyhn, pf pЎpaumai)
1) сдерживать, обуздывать, укрощать, смирять (ђgrion ђndra Hom): ¤paжsato, xvсmenсw per Hom (Зевс) сдержался, хотя и был разгневан; paжv =acДdoзw ЋgvnЫzesyai Her запретить рапсодам состязания; paжv tinЊ t°w bo°w Soph помешать кому-л. кричать; paжv tinЊ mЇ prodЎrkesyai mсron Aesch заставить когол не думать о предстоящей смерти;
2) останавливать, прерывать, заставлять умолкнуть (¤nyЎouw gunaЭkaw Soph): Mardсniow ¤pЎpauto Her Мардоний умолк; paиsai tсjon Hom отложить лук в сторону;
3) подавлять, приканчивать: pepaжmey ІmeЭw, oйx чpvw sў paжsomen Soph мы (сами) погибли и (следовательно) не сможем погубить тебя (слова Электры, обращенные к матери);
4) прекращать, унимать, успокаивать (pсlemon, neЭkow Hom; lжpaw УdaЭw, paжv pсntou s‹lon Eur): paжv toзw gamouw Soph предотвращать женитьбу; taиt eЮpЖn tсte mўn ¦pause lсgon Xen сказав это, он умолк; paжv фdun‹vn Hom утолять боли; gelЗntaw ¤xyroзw paжsomen Soph мы прекратим ликование врагов; paжesyai t°w фrg°w Lys унять свой гнев; med-pass. прекращаться, утихать (aеma ¤paжsato Hom; kaЬ ¤paжsanto, sc х ђnemow kaЬ х klжdvn NT);
5) удерживать (tinЊ m‹xhw Hom; tЇn glЗssan Ћpт kakoи kaЬ xeЫlh toи mЇ lal°sai dсlon NT);
6) смещать, отстранять (tinЊ t°w basileЫaw Her): strathgoиnt‹ tina paжv Dem отстранить когол от командования;
7) спасать, избавлять (¤k kakЗn tina Soph); med-pass. избавляться (¤k meg‹lvn ЋxЎvn Arph);
8) переставать (paиe фrxoжmenow Arph; paиe, mЇ lЎjъw pЎra Soph): paиe toи lсgou! Arph довольно слов!, замолчи!; paжetai dicЗn Xen у него больше нет жажды; pЎpaumai lЎgvn Plat я кончил говорить.
¤paжonto (1) прекращали они (1)
¤paus‹mhn (1) прекратил я (1)
¤paжsanto (6) прекратились они (1) , прекратили (3) , прекратили [бы] они (1) , прекратились (1)
¤paжsato (13) Он прекратил (4) , он прекратил (2) , отвратил (1) , прекратила (4) , прекратил (2)
paжetai (1) прекращает (1)
paжomai (1) прекращаю (1)
pauсmeya (1) прекращаем (1)
paжsasyai (2) прекратиться (1) , прекратить (1)
paжsasye (1) сдержитесь (1)
paus‹syv (2) прекратятся (1) , прекратится (1)
paus‹tv (1) пусть удержит (1)
paжsetai (2) прекратится (2)
paжsъ (1) прекратишь (1)
paжshtai (1) прекратится (1)
paжsomai (1) прекращу (1)
Paжsomai (1) Прекращу (1)
paжsontai (2) прекратятся (2)
paжsv (1) прекращу (1)
paжsvntai (2) прекратят (2)
pЎpautai (10) прекращает (1) , прекратился (2) , прекратилось (3) , Прекратилось (1) , Смирён (1) , прекратится (2)

P‹fow

P‹fow (a) І Паф(ос) (город на юго-зап. побережье Кипра с известным храмом Афродиты) Hom, HH, NT.

p‹xnh

p‹xnh І [p®gnumi] тж pl.
1) иней (p‹xnh ҐРa Aesch; p‹xnai kaЬ x‹lazai Plat; p‹xnh drсsow pephguЭa, sc ¤stЫn Arst);
2) запекшаяся кровь Aesch

p‹xow

p‹xow, eow (a)
1) толщина (sc toи =op‹lou Hom; toи teЫxouw Thuc): tЊ p‹xh tЗn trixЗn Arst различная толщина волос; p‹xow sarkсw Eur упитанность;
2) (о жидкости) плотность (t°w yal‹sshw Arst).
paxeЭ (1) плотно (1)
p‹xh (1) упитанность (1)

paxжnv

paxжnv (u) (fut paxunЗ; pf pass pep‹xusmai)
1) делать толстым (тучным), откармливать (boиn, tЊ sЕmata Plat; бppon Xen): tЊw cuxЊw paxжnv Plut заливать жиром, те притуплять умы; pass досл жиреть, перен грубеть (¤paxжnyh І kardЫa NT);
2) делать плотным, уплотнять (tт мdvr koniortТ Plut); pass становиться плотным, уплотняться Her, Arst: цlbow ђgan paxunyeЭw Aesch чрезмерно разросшееся богатство.
¤paxжnyh (5) Ожирело (2) , ожирело (1) , ожирел (2)
paxuny» (1) ожиреет (1)

paxжw

paxжw, eЭa, ж (compar paxжterow, paxЫvn эп p‹ssvn, superl p‹xistow)
1) толстый, массивный (lЌaw, sk°ptron Hom; pЎdai Arph);
2) полный, крепкий (xeЫr, aйx®n Hom);
3) откормленный, жирный (рw Arph);
4) тучный, плодородный ( Xen);
5) плотный, грубый (Яm‹tion Plat);
6) перен крупный, огромный (prЌgma, x‹riw Arph);
7) сгустившийся, густой (aеma Hom, Arst);
8) раздутый, опухший (poжw Hes);
9) разбогатевший, богатый (Ћn®r Arph): oЯ paxЎew Her богачи;
10) тупой, глупый (ЋmayЇw kaЬ paxжw Arph);
11) густой, низкий (fvnaЫ Arst).
paxЎow (1) плодородной (1)